Приказивање чланака по тагу Kontakt grupa

Небојша Вукановић, лидер парламентарне странке у Републици Српској, изјавио је јуче на Телевизији БН да је Додик један од четири посланика у ратном сазиву Народне скупштине Републике Српске који је гласао за план Контакт групе по којем не би постојала Српска већ неки неповезани кантони... Не знам зашто је Небојши Вукановићу требало да у јавност износи неистину о Плану Контакт групе, али, с обзиром на најновију конфузију која се, поновно, ствара око Републике Српске - желио бих да неке ствари разјасним.

Контакт група за БиХ се појавила од маја 1994. године као посредник у преговорима између сукобљених страна у БиХ, а од јула 1994. године њу су чинили Уједињено Краљевство, Француска, Њемачка, Руска Федерација и Сједињене Америчке Државе. Ове државе су предложиле план по ком је Босна и Херцеговина требало да се подијели тако да Србима припадне 49% територија, а (Вашингтонским споразумом) новонасталој Федерацији Босне и Херцеговине 51% територије.

Међутим, Народна скупштина Републике Српске, на сједници одржаној 19. 07. 1994. године, одбацује приједлог Контакт групе, уз објашњење "да није у стању да донесе одлуку о прихватању понуђеног плана". Не знам како је Милорад Додик гласао на тој сједници.
Министар иностраних послова Њемачке је, у име Контакт групе, затражио да "српска страна" промијени одговор и прихвати план до 30. 07. 1994. Њемачки захтјев подржао је и специјални изасланик предсједника Русије, Виталиј Чуркин. Руководство Републике Српске (Предсједништво, Влада и Скупштина) то није жељело да уради, већ је донијело одлуку да организује референдум грађана у Републици Српској, заказавши термин за 27. и 28. 08. 1994. године.
Влада СР Југославије 04. 08. 1994. године одлучила је "да прекине политичке и економске односе са Републиком Српском" и забрани представницима Предсједништва, Владе и Скупштине Републике Српске да долазе у СР Југославију...
На одржаном референдуму грађани Републике Српске одбацили су План Контакт групе.

Знајући у каквој се ситуацији налазимо, поготово у каквој ћемо се ситуацији наћи у наредном периоду, кренуо сам са активностима на јачању опозиције у Републици Српској, учвршћивању политичких веза са утицајним људима у Београду и обнављању познанстава са појединим дипломатама акредитованим у Београду које сам упознао у мају 1992. године, након писма којег сам им упутио као предсједник Координационог тијела Конвенције о Југославији... Те активности сам окончао 01. фебруара 1995. године у ТАНЈУГ-овом међународном прес-центру, када сам изнио јасан план како се може зауставити рат у БиХ: "Нова Конференција о БиХ, прецизни уставни аранжмани између Републике Српске и Федерације БиХ, предсједник Србије као главни ослонац на српској страни."

Значи, Небојша Вукановић лаже о Мировном плану Контакт групе, али не знам да ли то ради по нечијем налогу. И зашто износи неистине након што је Свесрпски сабор усвојио Декларацију Србије и Републике Српске...
Једино што ми пада на памет је да, можда, има амбицију да се додовори некој политичкој струји бившег СДС-а и да уз помоћ те струје ојача инфраструктуру своје политичке странке.

Знам да још у Републици Српској има људи којима није јасно како се стигло до међународног прихватања Републике Српске и то у најлошијој војничкој ситуацији од настанка Војске Републике Српске, и у тренуцима када су против Караџића и Младића биле подигнуте оптужнице за најтеже ратне злочине...

Па да објасним! Био сам сигуран да свијет неће одустати од Контакт групе и њеног приједлога о подјели БиХ по принципу Србима 49% а Федерацији БиХ 51%. Знао сам и да су се Караџић и Крајишник, (а они су тих мјесеци 1994. године водили главну ријеч у Републици Српској), заробили у одлукама Народне скупштине и референдумском изјашњавању грађана и, генерално гледано, постали бескорисни за свјетске велесиле које су одлучиле да заврше рат у БиХ, али нису знале како то учинити. И Караџићев покушај са Картером, по признању Алексе Бухе, "био је без резултата".
На наведеној конференцији за новинаре у ТАНЈУГ-овом међународном прес-центру, у Београду, предложио сам сљедеће: "Тих 49% територије БиХ које сте одлучили да дате Србима, дајте под називом Република Српска! Сигуран сам да је ваш план на референдуму Срба пропао само због тога, јер тих 49% територије није било под именом Република Српска, а људи су се борили и гинули за РЕПУБЛИКУ СРПСКУ. Ови са Пала наће имати куд, мораће да прихвате мировни споразум, а Срби ће добити Републику Српску." Биле су присутне бројне телевизије, и стране и домаће, и сигурно имају снимке тих мојих реченица. Нажалост, српске телевизије су (још увијек) под контролом људи који не желе да се сазна комплетна истина о мом политичком дјеловању. А та моја конференција за медије требало је да буде понос за Србе и Републику Српску...

А да је прихваћена моја идеја да се Мировни план Контакт групе само мало доради, и на највишем свјетском нивоу озваничи подјела БиХ на Републику Српску и Федерацију БиХ, потврдио је и Слободан Милошевић, на састанку у Добановцима, 26. августа 1995. године:
"Америка хоће брзи мир или брзи рат. Услови су прихватање плана као почетне тачке и крајњи договор. Ићи ће се на модел „федерација + Република Српска + специјални односи са суседним државама“. Упркос Изетбеговићу сви су за то."

Колико Караџић није разумио политичке токове, потврдио је, на том истом састанку, овом својом реченицом: "Нема Републике Српске са планом Контакт-групе".

Е, да ли су неки људи из СДС-а, који још увијек величају Караџића, (а не знају за све ово што сам навео у овој објави), помислили да би преко преамбициозног и бескрупулозног Небојше Вукановића, могли преживјети у политици Републике Српске - не знам.
Али знам да Небојша Вукановић не говори истину, или због свог незнања говори оно што су му други рекли да је истина.

(Доктор Драган Ђокановић, 12. 06. 2024)