Сљедећа питања су у надлежности институција Босне и Херцеговине:
а) Спољња политика.
б) Спољњотрговинска политика.
ц) Царинска политика.
д) Монетарна политика, као што је предвиђено чланом VII.
е) Финансирање институција и међународних обавеза Босне и Херцеговине.
ф) Политика и регулисање питања имиграције, избјеглица и азила.
г) Провођење међународних и међуентитетских кривичноправних прописа, укључујући и односе са Интерполом.
х) Успостављање и функционисање заједничких и међународних комуникацијских средстава.
и) Регулисање међуентитетског транспорта.
ј) Контрола ваздушног саобраћаја.
(Свих десет ставки дословно су преписане из Устава БиХ)
Значи, за спровођење десет наведених ставки (или питања како то пише у Уставу БиХ), у 2019. години, јуче сам о томе писао, било је ангажовано 22.227 запослених. У просјеку 2.227 радника по сваком питању...
Сви скупа су, те 2019. године, коштали 667 милиона КМ.
Ако су трошкови у 2020. години били исти, онда је то 1,334 милијарде КМ за двије године, односно 2,668 милијарди за четворогодишњи мандат (2018-2022) Вијећа министара Босне и Херцеговине.
Становницима Републике Српске, наравно, није потребна оволика булумента административаца у Сарајеву, као што им није потребна ни онолика машинерија Додикових (страначких) војника у Влади, Скупштини, Предсједништву Републике Српске и бројним другим републичким институцијама и органима...
Становницима Федерације БиХ, такође, није потребно оволико запослених на нивоу државе БиХ, јер финансијски не могу поднијети ни број административаца који раде у организационим јединицама и структурама територије на којој живе...
Поређења ради, град Њујорк за својих 8,4 милиона становника (скоро три пута више од броја становника у БиХ) има једног градоначелника, пет помоћника и педесетак посланика... Територија БиХ јесте значајно већа од територије града Њујорка, али не толико да би је морало да прекрије оволико посланика, министара и њима потчињених административаца...
У склопу најновијих дешавања, било би врло интересантно, да не кажем неопходно, добити информацију о томе како је и на шта потрошена транша овогодишњег мајског кредита од ММФ-а (око 330 милиона КМ) у Републици Српској и Федерацији БиХ...
Потребно је о томе информисати јавност да би се сазнало за шта се све тражи нових 1,5 милијарди КМ кредита, такође од Међународног монетарног фонда (ММФ)...
(Др Драган Ђокановић, 02. децембар 2020)