Политика

Приказивање чланака по тагу Народна скупштина Републике Српске


Одмах по потписивању Дејтонског мировног споразума, медијима који су ми били доступни, говорио сам да се Срби у Републици Српској морају посветити својој Српској, а нека Република Српска испуњава своје обавезе по Споразуму.

У предизборним активностима, 1996. године, све сам то објаснио и путем телевизије Републике Српске, из студија Палe и Бањалука, рекавши:
"Посветимо се Републици Српској и гласајмо само за посланике Народне скупштине и предсједника Републике Српске. Нека Народна скупштина преко своје делегације у Парламентарној скупштини БиХ регулише наше односе са Федерацијом БиХ. То је Дејтонска обавеза Републике Српске!"

Нажалост, све друге српске политичке странке из Републике Српске мислиле су да је централизација БиХ важнија од јачања Републике Српске, и отишле пут Сарајева. Сада смо ту гдје јесмо.

Шта, послије ових непотребних искустава које смо стицали од 1996. године, да урадимо?

Морамо акценат ставити на Републику Српску! Сву политичку енергију од наредних избора концентришимо око интереса Републике Српске, и само Републике Српске. Нека Народна скупштина буде пуна посланика који су 100% за Републику Српску. Бити 100% за Републику Српску, значи бити политички заинтересован само за скупштине општина Републике Српске, за Народну скупштину Републике Српске и за предсједника Републике Српске. Наравно да ће Народна скупштина поштовати Дејтонски мировни споразум и послати своју делегацију у Дом народа Парламентарне скупштине БиХ. Покушајмо да политички што више маргинализујемо политичке странке које, кандидујући своје чланове за Предсједништво БиХ и Представнички дом Парламентране скупштине БиХ, умањују државни капацитет Републике Српске.

Ово што сам написао једини је пут заштите Републике Српске!

(Доктор Драган Ђокановић, 01. 11. 2024)

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
Читам ових дана изјаве појединих политичара да је у Републици Српској, увођењем ванредних мјера, суспендована скупштина и извршен државни удар...
Очигледно је да су неки пожељели "своју" позорницу...
 
Као да се Народна скупштина Републике Српске и прије увођења ванредних мјера нешто посебно "питала", па je сада, ето, "суспендована" и народ не може без ње.
Дужи низ година "Народна скупштина РС" није Народна скупштина Републике Српске. Одавно је она средство за манипулисање у рукама политичких моћника...
Не само Скупштина, него и Влада и институција Предсједника Републике...
Кренуло је то још с Радованом Караџићем, а онда се лоша пракса преносила са кољена на кољено...
Осим што је постала средство за политичке манипулације, скупштина је нажалост постала и ријалити позорница. Иживљавају се и са њене говорнице промовишу, за тај политички ниво, недовољно едуковани појединци.
Такво стање наше скупштине, да је у исто вријеме и манипулативно средство у рукама властодршца и ријалити позорница за недорасле политичаре, неодрживо је и, бар ја тако мислим, мораће једног дана да престане.
Да ли ће народ вратити републичку скупштину у своје руке, што искрено прижељкујем, или ће "Народна скупштина РС", као потпуно обесмишљена институција, престати да постоји, а у корист Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ?
Одговор ћемо морати да сачекамо!
За сада се може рећи да је на овој другој варијанти, значи на јачању Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, успјешно радила група српских политичара - посланика у том дому на челу са Мирком Шаровићем и Браниславом Бореновићем. У исто вријеме, скоро синхронизовано, неколицина њихових страначких колега је ионако омаловажену "Народну скупштину Републике Српске", коју смо иначе основали да штити наш национални суверенитет у БиХ за сва времена и да буде истинска Народна скупштина Републике Српске - свалила у блато политикантства.
 
 
Објављено у ПОЛИТИКА
 Потписивању Декларације о проглашењу Републике српског народа БиХ претходила су два састанка у Београду. Први састанак је одржан 26. децембра 1991. године у Палати Федерације, а други састанак одржан је 03. јануара 1992. године у Скупштини СФР Југославије.
 49265736 2309582909253879 1524439813548146688 n
 
26. ДЕЦЕМБАР 1991. (Иницијатива из БиХ за очување Југославије)
 
Др Драган Ђокановић: "Морамо нашим пријатељима у Уједињеним нацијама дати адуте у руке, да кажу: не може се разбити држава у којој постоји народ који жели да сачува ту државу. То народу морамо пружити, не смијемо чекати. Све се то мора урадити у врло кратком временском периоду. Боље је то урадити за мјесец дана, јер послије тога може све да буде касно. Предложио бих да, са овог састанка, оде један заједнички меморандум, потписан од представника овдје присутних странака; да позовемо и друге странке, које у својим програмима имају зацртане политичке циљеве очувања Југославије, да их позовемо на један заједнички састанак у Београду; а да до тог састанка Координационо тијело које би формирали данас на овом мјесту, из дана у дан обавјештава грађане Југославије о нашим активностима." (Из Стенографских биљешки са састанка у Предсједништву СФР Југославије, 26. децембар 1991)
Др Бранко Костић, В.Д. предсједника предсједништва Југославије: "Закључујући овај састанак, желио бих да вас поздравим, изразим нашу искрену наду, у име Предсједништва СФР Југославије, што смо данас започели једну иницијативу, за коју искрено вјерујем да ће представљати крупан допринос у подстицању свих оних активности које треба да нас доведу до те нове демократске Југославије." (Из Стенографских биљешки са састанка у Предсједништву СФР Југославије, 26. децембар 1991)
 
 
 
03. ЈАНУАР 1992. (Потписан документ за очување Југославије и останак у њој народа који то желе)
 
Велика сала Савезне скупштине, 3. јануара 1992. године, била је препуна учесника Конвенције о Југославији. Сви су устали и аплаудирали када смо се, четворица преосталих чланова Предсједништва СФРЈ (представници Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Македоније раније су напустили функције) и ја, појавили на улазу у дворану. Ушао сам први и док су блицеви сијевали, кренуо у правцу говорнице.
"Чврста ријешеност да се очува и демократски трансформише отаџбина је мотив нашег окупљања... Ово није борба за власт, ово је борба за државу, мир и демократију...", реакао сам у уводном говору на отварању Конвенције.
Цијели дан су се смјењивали говорници, а предвече, сматрајући да би добро било да закључим скуп, дао сам ријеч предсједнику Српске демократске странке БиХ Др Радовану Караџићу, човјеку којег сам тог дана доживљавао као јединог правог савезника и одлучио, иако је испред мене била гомила пријава, да његова дискусија буде посљедња.
 
"Мислим да је свима нама, ма колико били љубоморни на Демократску странку федералиста, што је била иницијатор и зачетник те идеје, ипак, без имало нарцизма, била част што смо учествовали у данашњем дану и у раду на овом документу. Ја нећу да прејудицирам, али онима који потпишу честитам овај велики посао и вјерујем да ће ово бити први у низу послова на консолидацији Југославије.", цитат је из стенограма говора Др Радована Караџића на Конвенцији о Југославији.
 
Након његовог наступа закључио сам овај цјелодневни скуп и позвао све присутне у савезној скупштини да потпишу документ "Конвенција о Југославији".
"На сурчинском аеродрому, спреман да полети одмах по нашем укрцавању, чекао је 'фалкон' Предсједништва Југославије.
Током лета према Сарајеву, у лијепом амбијенту малог авиона, Радован и ја, задовољни одржаним скупом и бројем потписника Конвенције, разговарали смо о нашим сљедећим потезима." (Цитат из моје књиге "Република Српска од идеје до Дејтона")
konvencija o jugoslaviji 800x366
 
 
09. ЈАНУАР 1992. (Потписана Декларација о проглашењу Републике српског народа БиХ као федералне јединице у Југославији)
 
Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине потписали су позвани учесници политичког скупа (чланови Српске демократске странке БиХ и Демократске странке федералиста), а усвојили народни посланици Скупштине српског народа БиХ. Позивни скуп и сједница Скупштине српског народа БиХ одржани су у исто вријеме 09. јануара 1992. године у Сарајеву, у Хотелу "Холидеј ин".
Члан 2. Декларације гласи: "Република се налази у саставу савезне државе Југославије као њена федерална јединица."
 

konvencija o jugoslaviji

 Др Драган Ђокановић, Београд - 26. децембра 1991, Београд - 3. јануар 1992. и Сарајево - 9. јануар 1992.

 

 ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:

 
 
 
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА