Политика

Приказивање чланака по тагу Црна Гора

"Црном Гором влада Краљ Никола Први из славне српске породице Петровић-Његош… Осим Црне Горе има још српских земаља у којима живе наша браћа Срби. Неки су као ми слободни, а неки нијесу, него су под туђином. Сваки Србин у Црној Гори дужан је познати и љубити своју цјелокупну домовину – све српске земље у којима живе наша ослобођена и неослобођена браћа Срби." (Цитат из уџбеника земљописа, Црна Гора, 1911)
Објављено у ПОЛИТИКА

Градоначелник Будве Марко Царевић предложио је низ економских мера којима жели да грађанима и предузећима помогне да превазиђу кризу изазвану пандемијом коронавируса.

Ово су неке од мјера:

- Обустављају се сва службена путовања и репрезентације јавним службеницима, директорима јавних установа и локалних јавних предузећа;

- Обустављају се накнаде за прековремени рад јавним функционерима, шефовима органа и служби локалне управе, као и службеницима и запосленицима, као и накнаде за комисије и радна тијела;

- Средства планирана за прославу Дана општине, дана Туристичке организације Будва и свих прослава локалних предузећа и јавних институција се преусмјеравају како би се помогло онима који су највише погођени пандемијом коронавируса;

- Обустава набавке нових службених аутомобила;

- Обуставља се набавка службених мобилних телефона, преносних рачунара, таблета и друге техничке опреме;

- Јавним званичницима, директорима јавних установа и јавних локалних предузећа, као и другим именованим лицима се суспендује службено гориво;

- Све врсте помоћи које пружају управни одбори и управни одбори локалних јавних предузећа обустављају се, осим за најтеже здравствене и социјалне случајеве уз сагласност оснивача Општине Будва;

- Обустављају се трошкови за набавку новог канцеларијског намјештаја;

- Одложити принудну наплату пореза на непокретности у року од 60 дана и обезбиједити могућност плаћања пореза за физичка лица у двије рате, 01.09.2020. и 01.11.2020. године, док за правна лица плаћање ће се омогућити у двије рате према динамици која ће се накнадно утврдити;

- Одложити принудну наплату приреза од пореза на доходак за сва физичка и правна лица за период од 60 дана;

- Предлаже се политичким субјектима који обезбјеђују финансијска средства за рад из локалног буџета да се одрекну мјесечних примања у корист буџета општине Будва;

- Одлаже се плаћање трошкова воде за период од 60 дана и њихова наплата је могућа у двије мјесечне рате без камате закључно са 31.12.2020. године;

- Градоначелник Будве формираће посебну комисију која ће појединцима распоредити једнократна средства за ублажавање социјалне кризе изазване пандемијом коронавируса и издвојити 30.000 евра у те сврхе;

- Одмах почети да се издвајају средства предвиђена у буџету за подстицање пољопривредне производње и женског предузетништва.

У циљу спровођења предложених мера као председника општине Будва, председник Марко Царевић предложио је заказивање седнице скупштине општине Будва по хитном поступку чим се створе услови за њено одржавање.

Будва  

Објављено у ПОЛИТИКА

Др Драган Ђокановић

РУКОВОДСТВА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ ПОКЛЕКЛА СУ, У ФЕБРУАРУ 1992. ГОДИНЕ, ПРЕД ПОЛИТИЧКОМ СНАГОМ ЕВРОПСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ...

Петар Шкундрић, генерални секретар Социјалистичке партије Србије, најутицајније партије у тој републици, потписао је, 03. јануара 1992, Конвенцију о Југославији. Шкундрићев потпис тумачио сам као чврсту ријешеност СПС-а и њеног предсједника Слободана Милошевића да ће бити уз нас - Србе из БиХ, а од 9. јануара и Републику српског народа БиХ - у настојањима да останемо у федеративној Југославији и да ћемо, без обзира на све отпоре таквом чину, успјети да конституишемо савезни парламент у року који смо договорили и потписали 03. јануара 1992. године у згради Скупштине Југославије...

Међутим, на првом и једином састанку потписника Конвенције, одржаном у Палати Федерације половином фебруара 1992, генерални секретар СПС-а, упознао је учеснике састанка са припремама руководстава Србије и Црне Горе за стварање двочлане федерације, рекавши да Србија и Црна Гора не могу чекати расплет политичке ситуације у "босанском лонцу"...

95653640 407274420238418 2706409762525806592 n

Значи, без обзира на то што су српски политичари, у својим говорима и изјавама, стављали акценат на "право народа на самоопредијељење" и налазили упориште у Уставу СФРЈ за такве политичке ставове, ипак се поклекнуло пред "упутствима" Бадинтерове комисије и пред политичком снагом држава чланица ЕЗ. Ћутке је прихваћен став петорице европских судија да су југословенске републике главни носиоци суверенитета, а не југословенски народи...

Нама, Србима из БиХ, није преостајало ништа друго већ да, након што су Србија и Црна Гора прогласиле СР Југославију, радимо на конституисању Српске Републике БиХ, односно Републике Српске, како смо је дефинитивно назвали у љето 1992... (СРПСКА, 10. децембар 2019)

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА

Конвенција о Југославији је посљедњи покушај очувања СФР Југославије, а десио се 3. јануара 1992. године. На иницијативу политичких странака из Босне и Херцеговине, које су предводили Демократска странка федералиста и Српска демократска странка одржана је, у Великој сали Скупштине СФРЈ у Београду, Конвенција о Југославији.

83211329 186660182738952 1776824693295153152 nБио је то велики вишестраначки скуп коме су присуствовале делегације политичких партија из Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе, Македоније и Хрватске (Српска демократска странка).

На скупу су били и чланови Предсједништва СФРЈ, Предсjедник СИВ-а, Предсjедник Скупштине СФРЈ и савезни посланици из Србије и Црне Горе.


Скуп је одржан у организацији Координационог тела Конвенције о Југославији на чијем је челу био др Драган Ђокановић из Сарајева, предсjедник Демократске странке Федералиста, који је званично отворио Конвенцију те њоме предсједавао.

Након цјелодневне дискусије усвојен је и потписан документ назван "Конвенција о Југославији".

Шест дана након скупа у скупштини Југославије и потписивања "Конвенције о Југославији", њени потписници предсједници Демократске странке федералиста Др Драган Ђокановић и Српске демократске странке БиХ Др Радован Караџић, 09. јануара 1992. године, у сарајевском хотелу "Холидеј ин", организују и потписивање Декларације о проглашењу Републике српског народа БиХ као федералне јединице у федеративној Југославији, коју истог дана усвајају посланици Скупштине српског народа БиХ.

Потписници Конвенције о Југославији састали су се 13. фебруара 1992. године, у Палати Федерације, и позвали заинтересоване југословенске републике и савезне органе на очување континуитета Југославије.

Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини, 28. фебруара 1992. године, усвојила је Устав Републике српског народа у БиХ (Републике Српске) као федералне јединице у савезној држави Југославији, а у Београду, 27. априла 1992. године, посланици Скупштине СФРЈ из Републике Србије и Републике Црне Горе, проглашавају Устав Савезне Републике Југославије.

(Википедија)

 

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА