Приказивање чланака по тагу Republika Srbija

Литијум, литијум, литијум...
Како се десило да план експлоатације литијума постане главна политичка тема у Србији и Српској, иако ниједан политичар није о копању литијума причао прије избора?

Да ли смо морали да се нађемо пред дилемом: копати литијум или не копати литијум?
Зашто је Александар Вучић, предсједник Србије, свом народу направио тај проблем?
Зашто га у свему томе, иако види да се народ буни, планира да прати и предсједник Републике Српске, Милорад Додик?

Постоји ли још неки народ у Европи, осим Срба, којег су његови политичари оптеретила темом експлоатације литијума?

Нисам чуо, а ни прочитао да о томе брину други европски народи.

(Доктор Драган Ђокановић, 31. 07. 2024)

Напомена: Фотографисано у Требињу - Република Српска.
Замислите, молим вас, да неком падне на памет да и око Требиња почне тражити литијум? Није ни то немогуће! У Србији је око 70 општина у опасности...

Александар Вучић и Милорад Додик у својој су декларацији написали: "Свесрпски сабор сматра да je Сретење 15. фебруар Дан државности Републикe Србијe и Дан државности Републикe Српскe који треба уједињено и заједнички прослављати."

Да извршимо реалну анкету у Републици Српској, сигуран сам да би одговори на питања о Дану државности Србије - који је то дан и зашто баш тај дан - били поражавајући.

Дан државности Србије
Сретење је државни празник Србије који се прославља 15. и 16. фебруара. Установљен је у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак, такође се прославља као Дан уставности Србије у спомен на дан када је у Крагујевцу 1835. године издат први Устав Књажевства Србије - Сретењски устав. Тај устав је суспендован након 55 дана.
Дан државности Србије иначе се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут. Као државни празник у Републици Србији обновљен је 10. јула 2001, а слави се од 15. фебруара 2002. године. У периоду од 1990. до 2001. Дан државности Србије славио се 28. март, у знак сјећања на 28. март 1989. када је Скупштина СР Србије усвојила амандамне на Устав СР Србије и преузела законодавну власт над двјема својим покрајинама (Војводини и Косову и Меотхији). У периоду од 1945. до 1990. као једини републички празник у СР Србији обиљежаван је Дан устанка народа Србије, 7. јули, који је укинут 2001. године.

Историјски дани настанка Републике Српске

26. децембар:
26. децембра 1991. године на састанку у Предсједништву СФР Југославије политичари из БиХ, већином Срби, договорили су да сачувају савезну државу Југославију, останак БиХ у савезној држави Југославији и реализују вољу српског народа из БиХ да остане у савезној држави "са другим народима који то желе", показану на Плебисциту, одржаном 9. и 10. новембра 1991. године.

3. јануар:
3. јануара 1992. на великом скупу у Скупштини Југославије потписан је документ, Конвенција о Југославији, о очувању савезне државе Југославије и останку у њој народа који то желе.

9. јануар:
9. јануара 1992. године у Сарајеву је потписана Декларација о проглашењу Републике српског народа БиХ (Републике Српске) као федералне јединице у савезној држави Југославији. Декларација није искључивала останак у Југославији муслиманског и хрватског народа из БиХ.

Сви дани, почевши од 26. децембра па све до 9. јануара су дани настанка Републике Српске. Наравно да се током тих дана морају спомињати 24. октобар 1991, 9. и 10. новембар 1991, и 28. фебруар 1992. године:

* 24. октобар 1991. године - као дан настанка Народне скупштине Републике Српске;
* 9. и 10. новембар 1991. године - као дани на којима је наш народ, на Плебисциту, дефинисао и утемељио своју будућу политику;
* 28. фебруар 1992. године - као дан у којем је Република Српска добила свој устав.

Ово што сам написао је необорива историјска истина! И мора опстати! И истина и Република Српска!

Ако причамо о потреби да обиљежавамно неки дан из наше историје - као дан српске слоге, запитајмо се који дан у историји нашег народа јесте једини дан стварне српске слоге?

Па, само 28. јуни 1389. године! Тог дана су се сви Срби подигли да на Косову сачувају Српство.
Међутим, наши непријатељи, не дозвољавајући српску слогу, и у тај дан су ставили камен раздора, проглашавајући једног од наших војсковођа и побједника у том дану, Вука Бранковића, за издајника.

Нажалост, Александар Вучић и његов политички савезник у 100-постотној предаји Косова кроз Бриселске споразуме, Милорад Додик, немају политички кредибилитет да причају о 28. јуну као Дану српске слоге.

(Доктор Драган Ђокановић, 20. 06. 2024)

У вечерашњој објави сам цитирао двије реченице. Први цитат садржи једну реченицу из Устава Републике Српске, а у другом цитату је једна реченица из Устава Републике Србије:

1. "Народна скупштина Републике Српске расписује изборе за народне посланике и за предсједника Републике Српске..." (Устав Републике Српске)

2. "Полазећи и од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима..." (Устав Републике Србије)

Устав је, као што знамо, највиши правни акт једне земље, који уређује, између осталог, државну организацију, овлашћења државних органа и слободе и права грађана.

Декларација је, за разлику од устава, углавном документ политичке природе у облику свечане изјаве која садржи основне принципе или ставове о неком важном проблему.

Текст данашње декларације из Београда има врло малу политичку вриједност. Послужиће политичко-државним кликама из Српске и Србије да покушају замаскирати властиту немоћ у провођењу цитираних реченица из Устава Српске и Устава Србије.

(Доктор Драган Ђокановић, 08. 06. 2024)

Република Српска и Србија заједнички обиљежавају Дан сјећања на све страдале и прогнане Србе у злочиначкој "Олуји", хрватској војно-полицијској акцији 1995. године.

Да, нужно је то обиљежавање! Да се не заборави геноцид над Србима из Републике Српске Крајине...

Међутим, све ове године, изостаје критички осврт послијератних руководстава Српске и Србије на, могу то мирно и са много аргуменaта да кажем, срамно понашање ратних вођа Српске и Србије према нашем народу из Републике Српске Крајине...

Нека све будуће генерације Срба знају да је "Олуја" планирани геноцид Хрватске и једног броја Западних држава над Србима из Републике Српске Крајине, али да му је, и те како, кумовала и српска издаја.

(Доктор Драган Ђокановић, 04. 08. 2023)

"Слика вриједи хиљаду ријечи" је фраза којом се жели рећи да се и сложена идеја може објаснити са само једном сликом...

Да се и сложена политичка ситуација може покушати да објасни једном фотографијом, потврдио нам је и господин Борислав Здриња, који је јуче фотографисао највише званичнике Србије и Српске...

Опуштени, насмијани, са дјецом испред себе, и окружени најближим сарадницима, Александар Вучић и Милорад Додик, као да су Србима у Србији и Српској покушали да пошаљу умирујућу поруку, коју је одлични фотограф овјековјечио...

Међутим, како рече предсједник Србије Вучић: "Стратешки интерес за наш народ јесте да сачувамо мир, да радимо што је могуће више, да стабилизујемо своје позиције. Али у условима све већих међународних притисака, у условима санкција које уводе припадницима нашег народа, то постаје све теже."

Значи ли то да ће нам - "у условима санкција" које су Сједињене Америчке Државе увеле Цвијановићевој, Стевандићу и Вишковићу, уз Додикове које су старе неколико година - бити све теже да "сачувамо мир", или ће Додику, Цвијановићевој, Стевандићу и Вишковићу бити све теже да "стабилизују своје позиције"?

(Доктор Драган Ђокановић, 04. 08. 2023)

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да ће Република Српска на сутрашњој заједничкој сједници влада Српске и Србије покушати да двије владе "изграде заједнички став" да Кристијан Шмит није именован у складу са процедурама и од страна потписница Анекса 10 Дејтонског споразума.
"Да потврдимо да Србија није дала сагласност, да Српска није дала сагласност, да он није биран, није потврђен у Савјету безбједности и нема легитимитет високог представника", рекао је предсједник Српске.

Шта, у ствари, жели да постигне Милорад Додик овом својом изјавом, када је на снази Закон о необјављивању одлука високог представника?
Такође, шта је хтјела да постигне и Жељка Цвијановић писмом генералном секретару УН-а, након усвојеног Закона о необјављивању одлука високог представника?
И, шта власт у Републици Српској жели да постигне својим тумачењем изјаве генералног секретра УН-а?

Вјерују ли Милорад Додик, Жељка Цвијановић и СНСД-ова влада у снагу и дуговјечност Закона о необјављивању одлука високог представника?
Ако вјерују у усвојени закон, шта ће се десити ако Влада Србије буде сличног мишљења као и генерални секретар УН-а (да је Савјет за спровођење мира надлежан за именовање високог представника)?

Превише су питања покренули Милорад Додик и Жељка Цвијановић... Да су то урадили прије споменутог закона, па хајде. Да човјек каже да желе да се консултују... Али, овако, закон ступио на снагу а они и даље упорни у наметању властитих ставова и тумачења...

Шта ће се десити ако предсједник Србије Александар Вучић и његова влада остану при ставу да је Кристијан Шмит високи представник у БиХ?
Хоће ли, у том случају, предсједник Српске иницирати доношење закона о укидању Закона о необјављивању одлука високог представника?
Ако неће, зашто уопште покреће тему "изграђивања заједничког става", са званичном Србијом, да Кристијан Шмит није именован у складу са процедурама и од страна потписница Анекса 10 Дејтонског споразума?

(Доктор Драган Ђокановић, 02. 08. 2023)