Зашто сам оволико заинтересован да се ухапсе и правично осуде сви кривци за смрт 15 људи, због пада надстрешнице са зграде Жељезничке станице у Новом Саду, и нећу дићи руке од писања док се све не разјасни?

Зато што искрено волим Србију!
Најљепше спортске успомене носим из Србије, из Новог Сада и Београда. Десетине спортских пријатеља имам у тим градовима.
Највећи свој политички подухват остварио сам у Београду, 3. јануара 1992. године, када сам у тадашњој савезној скупштини окупио све што је политички значило за Србе у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Републици Српској Крајини и Македонији. За само двије године бављења политиком успио сам да доведем очување савезне државе до самог циља и створим политичке претпоставке за настанак Републике Српске.
Сигуран сам да су хиљаде београдских студената - ових младих и храбрих особа које су свакодневне лажи њихових званичника о смрти 15 људи у Новом Саду, те манипулативне приче о Косову и Метохији а сада и о Војводини, присилиле да изађу на улице - били моји пацијенти, у својој најранијој животној доби.
Уз њих сам док се не изборе за правду и док, сви скупа, не будемо видјели кривце у Суду.

Од нас четворо Ђокановића, двоје је рођено у Србији. Скоро сви преци Драганиних и мојих синова су сахрањени у Републици Српској и Србији. Наша честа путовања у Црну Гору и виђења са драгим пријатељима у Будви показатељ су да су наши животи везани за Српску, Србију и Црну Гору - или још пецизније да кажем: Српска, Црна Гора и Србија су наш живот!

(Доктор Драган Ђокановић, 17. 02. 2025)