На моју јучерашњу објаву "Нећемо дозволити да лажима прекријете смрт 15 особа у Новом Саду!", један од коментара био је: "На срећу, нисте једини." Одговорио сам: "Надам се да постоји српско јединство око жеље за правдом. Упротивном, побиједе ли корупционаши и политичке муве без главе - биће нам јако лоше."

Ко су корупционаши?

Ради се о лицима чија међусобна повезаност подсјећа на банду, а тако удружени и не устручавајући се да раде разне противзаконите ствари, остварују добит. Увијек теже да имају заштиту утицајних људи из актуелне власти. То је један пут стварања везе између бандита и политичара на власти. Други пут је када политичари из врха власти, користећи блискост са истомишљеницима из своје политичке странке, стварају групе којима помажу приликом добијања монополистичких послова, у тајности дијелећи зараду од свега тога. Трећи пут је када моћни појединац, дугогодишњи страначки и државни лидер, пожели да постане апсолутни шеф таквих група, користећи притом привржене страначке људе. Те страначке људе, који га без поговора слушају и са којима се тајно договара, држи даље од државних функција и очију јавности. Свој организовани криминал заокружује медијима који раде за њега, односно за новац којег им уредно дотура. Не личи ли вам ово на нешто познато?

А ко су политичке муве без главе, односно како се постаје политичка мува без главе?

Све док организовани криминал из претходног одломка добро функционише и добит остварује далеко од очију јавности, а лидер те организоване групе успјешно политички егзистира - сви су мирни и опуштени. И он и његови поданици. Међутим, када (по њих) нешто крене по злу, када се десе непланиране ствари које се, без обзира на све медије који им стоје на располагању, не могу сакрити од јавности - настају проблеми. Настали проблеми постају још већи ако се народ побуни и изађе на улице. Е, тада, када је народ на улицама, долази до изражаја инвентивност лидера. Хоће ли знати да заташка оно што би му власт могло да уруши као кулу од карата, или неће знати (или неће моћи) да то заташка?
Проблем му се још више повећава, ако је актуелни политички тренутак, сам по себи, сложен као што је, примјера ради, овај садашњи и европски и свјетски. Чак и да нема унутрашње проблеме, тешко би се снашао на спољњем плану, јер не зна ко ће на крају да буде побједник, а зна шта је радио у својој држави и зна да постоје групе и појединци који једва чекају да га затворе.

Политичари који се на прави начин не баве унутрашњом политиком, а склони су радњама из претходних одломака ове објаве, притом немају моћног и постојаног савезника којег воли и цијени његов народ - немају куд, већ да јуре к'о муве без главе од ове до оне стране политичке опције, мислећи да ће му баш та помоћи. Пошто се све његове активности прате, што су му проблеми на унутрашњем плану већи - то му је цијена на спољњем плану све нижа, а протууслуга све скупља. Асоцира ли вас ово на нешто из ваше близине?

Наравно да асоцира! Док су се потписивали Бриселски споразуми и отписивало Косово и Метохија, предсједник Србије је уживао у пажњи лидера НАТО држава, а када се Бондстил у потпуности осамосталио - те пажње више нема. Нова задата тема је Војводина! Биће више пажње за предсједника Србије, ако се Војводина постави у федерални статус према Београду, па онда у конфедерални - тада ће поновно постати радо виђен гост у европским метрополома. Кренуло је од Будимпеште и високог одликовања. Успут падају обећања да ће бити још више пажен, ако Републику Српску претвори у безначајано слово на папиру.

Међутим, Срби су предосјетили нову издају. И у Србији и у Српској.

(Доктор Драган Ђокановић, 18. 02. 2025)