Данас ће у Београду бити одржан први свесрпски сабор под називом "Један народ, један сабор - Србија и Српска”...

Милорад Додик, предсједник Републике Српске, није могао боље да се припреми за најављено саборовање у Београду: доказани је мученик из БиХ, мало му је недостајало да се из Русије врати са доказима да се три пута пољубио са Путином, а понудио је и Србији да 9. јануар постане 15. фебруар.
Довољно за добар аплауз од изабране публике у Београду! А Додик, који врло добро зна шта је реално а шта није, само то и жели од данашњег скупа. Да аплауз њему не буде много слабији од оног којим ће, да поновим, изабрана публика наградити свог идола, великомученика Александра. Све остало ће накитити његов РТРС.

Питали Новака Килибарду, у времену у којем је фазу Србовања замијенио фазом неприкосновеног Црногорства, (а у којој га је Мило Ђукановић наградио амбасадорском фотељом): "Па добро, Новаче, сјећаш ли се шта си говорио на Вучјем долу, србовао си к'о мало ко - зашто си тада говорио к'о велики Србин, а сада к'о независни Црногорац?" "Да би ми аплаудирали!", мирно је одговорио Килибарда.

Вучји до је зараван удаљена шест километра од Билеће, у данашњој општини Никшић, на којој се 1876. водила одлучујућа битка између Турака са једне и побједничке војске књаза Николе са друге стране.
Новине из времена битке на Вучјем долу, "Глас Црногорца", описивале су ову велику побједу ријечима: "За слободу српском роду! У бој лете Косово да свете!" Стричеви књаза Николе из Котора су му честитали побједу ријечима: "Да оствариш оно, за чим су наши отци вазда од Косова крв лили! Бог те живио на корист Српства..."

(Доктор Драган Ђокановић, 08. 06. 2024)