"Суспендовао сам примјену Закона до оцјене Уставног суда како би се избјегле негативне правне репрекусије за грађане и потенцијалне инвеститоре. Данас проширујем и забрану располагања државном имовином како би је ускладио с одлукама Уставног суда", ријечи су Кристијана Шмита, Нијемца који је дошао у Сарајево да постане високи представник у БиХ, без обзира на то што не постоји одлука Савјета безбједности ОУН-а за његово именовање.
Покушајем употребе "бонских овлашћења" и повезивањем тзв."бонских овлашћења" са Уставним судом БиХ, Кристијан Шмит, врло лукавим потезима, покушава од себе да направи легалног високог представника у БиХ, али и Вијеће за имплементацију мира у БиХ да уведе у правни систем Босне и Херцеговине.
Да објасним!
Знате ли шта су "бонска овлашћења"?
Вијеће за имплементацију мира у Босни и Херцеговини (ПИЦ) је на састанку у Бону, децембра 1997. године, високом представнику у БиХ ДАЛО (!?) могућност коришћења посебних овлашћења. ПИЦ је тада, разрађујући Анекс 10 Дејтонског мировног споразума којим су дефинисана овлашћења високог представника, ОМОГУЋИО (нелегално тијело, а омогућило) високом представнику да смијени са дужности јавне званичнике који (по његовом мишљењу, а у пракси се показало и по мишљењу бошњачких политичара) "крше законски преузете обавезе и Дејтонски мировни споразум", те да, када то сматра неопходним, наметне кључне законе уколико их не усвоје законодавна тијела БиХ. Та овлашћења, по мјесту одржавања састанка, названа су "бонска".
А шта је Вијеће за имплементацију мира у БиХ (ПИЦ)?
У Лондону је 8. и 9. децембра 1995. организован скуп (Ко је организатор?) назван Конференција за спровођење мира у БиХ. На скупу је постигнут договор да представници земаља (који су дошли у Лондон) мобилишу међународну заједницу да помогне учвршћивању мира у БиХ. Скуп је организован двадесетак дана нако постизања споразума у Дејтону, а свега неколико дана прије његовог званичног потписивања у Паризу. Лондонски скуп је претенциозно назван Конференцијом, а његов кључни резлтат је формирање Вијећа за спровођење мира (енгл. Peace Implementation Council, PIC) као административне структуре за цивилно спровођење мировног рјешења договореног у Дејтону. На скупу у Лондону је одређено да Управни одбор Вијећа чине представници Канаде, Француске, Њемачке, Италије, Јапана, Русије, Уједињеног Краљевства, Сједињених Америчких Држава, Предсједништва Европске уније, Европске комисије и Организације исламске конференције, а да Вијећем предсједава (будући) високи представник за БиХ. Дакле, све се дешава без одлука ОУН, без утемељења у Дејтонском мировном споразуму; настаје прије званичног потписивања Мировног споразума у Паризу, и прије одржавања Општих избора у БиХ...
Тог 9. децембра 1995. у Лондону је рођено тијело које се у посљедњих годину дана претвара у чудовиште жељно бекрајно дугог владања у Босни и Херцеговини.
Наглашавам да Вијеће за спровођење мира није предвиђено Дејтонским мировним споразумом, а настало је вероватно у жељи и под утицајем политичара и дипломата из Уједињеног Краљевства да свијету покажу да њихов утицај није ништа мањи од оног којег су остварили амерички политичари и дипломате који су реализовали Дејтон, али и њихових колега из Француске који су припремали потписивање Мировног споразума за БиХ у Паризу (14. децембра 1995).
Иако није предвиђено Дејтонским мировним споразумом, Вијеће за имплементацију мира све ове године остварује фактички утицај у БиХ, али правно НЕ МОЖЕ доносити никакве одлуке.
Без утемељења Вијећа за имплементацију мира у Дејтонском споразуму (А УТЕМЉЕЊЕ НЕ ПОСТОЈИ), и без правно ваљане одлуке савјета безбједности за Кристијана Шмита (А ТАКВЕ ОДЛУКЕ НЕМА), Кристијан Шмит, правно гледано, јесте само особа њемачке националности која покушава да постане легални високи представник у БиХ, али и да допринесе наставку остваривања фактичког утицаја Вијећа за имплементацију мира у БиХ.
Покушајем употребе "бонских овлашћења" и повезивањем тих "бонских овлашћења" са Уставним судом БиХ, Кристијан Шмит, перфидно и на споредна врата, покушава да уђе у правни систем БиХ као високи представник, али и да Вијеће за имплементацију мира такође уведе у правни систем Босне и Херцеговине. У томе му свесрдно помаже бошњачка политичка инфраструктура. Сигуран сам да ће му у том покушају помагати стране и СДА-судије у Уставном суду БиХ, а вјероватно и хрватске.
Српски професори права, српске судије и адвокати, посебно судије-Срби у Уставном суду БиХ имају историјску обавезу да - правном борбом и јавним указивањем на потребу за досљедним поштовањем текста Дејтонског мировног споразума, те доказивањем да није испоштована договорена правна процедура за именовање високог представника у БиХ - помогну свом народу и Републици Српској.
Што се тиче владјућих српских политичара (првенствено мислим на Милорада Додика), најпаметније им је да ћуте по овим питањима јер све што су до сада говорили и урадили Србима и Републици Српској се вратило и враћа као бумеранг.
А оним политичарима који би да подиђу Кристијану Шмиту, савјетујем: Оканите се издаје! Народ ће вам то, и те како, да запамти!
(Доктор Драган Ђокановић, 13. април 2022)
