"Уставни суд БиХ сачињава девет судија, од којих шест судија бирају парламенти ентитета (Заступнички дом Федерације Босне и Херцеговине бира четири, а Народна скупштина Републике Српске два), а преосталу тројицу бира предсједник Европског суда за људска права, након консултација са Предсједништвом Босне и Херцеговине.
- Поступак пред Уставним судом БиХ може покренути само члан Предсједништва, предсједник Вијећа министара, предсједник или допредсједник било којег од два дома Парламентарне скупштине, четвртина чланова било којег дома Парламентарне скупштине, или пак четвртина било којег дома представничког тијела некога од ентитета.
- Већина свих чланова Суда сачињава кворум. Суд доноси одлуке већином гласова свих чланова.
- За именовања након истека више од пет година од првог именовања судија Парламентарна скупштина може законом одредити другачији начин избора троје судија које бира предсједник Европског суда за људска права."
Двадесет година је прошло од истека првих пет година рада странаца у Уставном суду БиХ, а Парламентарна скупштина БиХ није донијела закон о избору тих троје судија које је у само првих пет година постојања Уставног суда (актуелне) Босне и Херцеговине требало да бира предсједник Европског суда за људска права...
Зашто Парламентарна скупштина БиХ није донијела закон о коначном саставу Уставног суда БиХ и његовом раду?
Одговор је врло јасан: Поштени и праведни (српско-бошњачко-хрватски) Уставни суд БиХ не желе бошњачки политичари!
Зашто?
Одговор је још јаснији: Постојећи састав судија Уставног суда БиХ у потпуности одговора бошњачким политичарима за њихова два главна политичка циља, а ти циљеви су:
1. Учвршћивање праксе прегласавања Срба, У СВИМ ИНСТИТУЦИЈАМА И СВИМ ОРГАНИМА на нивоу БиХ, што ће Уставни суд увијек "печатирати".
2. Континуирано умањивање државног капацитета Републике Српске, за шта је Уставни суд БиХ увијек спреман да, колико год је то пута потребно, стави свој печат.
Тај "занат" прегласавања Срба и максималне сконцентрисаности у антисрпским пословима, послијератним бошњачким политичарима и судијама пренијели су њихови предратни претходници из политичких странака СДА и СДП, а ови настављају са обучавањем насљедника... То тако иде све ове послијератне године...
Наравно да и ови послијератни бошњачки политичари знају да подмићивање (распојасаних, неупућених, неедукованих и несконцентрисаних, ионако предобро плаћених) српских политичара, на жалост српског народа у Републици Српској, и није бог зна како тежак подухват, а Бошњацима завршава и те како важан државни посао.
Отићи ће то до отпуне пропасти, и наше и Републике Српске, ако се не пробудимо, ако не савладамо ове лекције (а нису претешке), ако се не подигнемо и не успротивимо постојећој пракси и њеним креаторима.
(Доктор Драган Ђокановић, 14. април 2022)
