"Милице, јесу ли твоји родитељи Срби?", упита учитељица малу Милицу, у једној загребачкој основној школи.
"Учитељице, моји родитељи кажу да нису Срби, али ја знам, учитељице, да су они Срби!", искрено одговори дјевојчица... Ова кратка прича, прије неколико година, стигла је и до мене...

Ништа необично за просторе на којима се дешава отимање Срба. Дешавало се то кроз вијекове, а дешава се и данас...

Два примјера која ћу навести, а има их на стотине и хиљаде, прилог су тврдњи о отимању Срба!

1. Црква Вазнесења Господњег (Светог Спаса) у селу Цетини, испод планине Динаре, једна је од најстаријих цркава у овом дијелу Европе. Црква се налази у близини извора ријеке Цетине, на локалитету званом Вуковића Врело, а направљена је у дев вијеку. Окренута је ка Истоку, а око ње се налазе надгобни споменици више генерација Срба...
У новије вријеме хрватске власти су забраниле сахрањивање Срба на православном гробљу око Цркве Вазнесења Господњег, а Цркву су почели да својатају...

2. Ктиторски портрет краља Михајла (из династије Војислављевића) налази се у Цркви светог Михајла код данашњег Стона (на Пељешцу) и представља једини сачувани портрет српских владара из преднемањићке епохе, а сматра се да је настао око 1080. године. Михајло Војислављевић је био српски краљ, који је владао Травунијом (област данашњег Требиња), Захумљем, Дукљом и Рашком, од око 1050. до 1081. године. У почетку је владао као кнез, а своју државу је око 1077. године уздигао на ранг краљевине. Сматра се да је владао управо из Стона...
Можда је баш ради тога, на том простору, 1219. године, Свети Сава основао Епархију Хумску или данашњу Епархију Захумско-Херцеговачку... Девет епископа Срба столовало је у Стону: Иларије, Методије, Теодосије, Никола, Сава, Јевстратије, Јован, Данило и Стефан...
Данас на Пељешцу нема Срба...

(Доктор Драган Ђокановић, 15. 05. 2023)