Најбољој свјетској одбојкашици Српкињи Тијани Бошковић, рођеној у Билећи - Република Српска, једном приликом је понуђено да заигра за младу репрезентацију Турске. Наиме, вође турске репрезентације на Балканијади у Бару примијетили су њен таленат и убрзо је Галатасарај, један од најпознатијих спортских клубова у тој земљи, послао конкретну понуду за Бошковићеву. Међутим, закон у Турској је налагао да странкиња која жели наступити за турску репрезентацију, мора промијенити презиме.
Бошковићи нису жељели да пристану на то.
Испричао је ово, прије неколико дана, Тијанин отац Љупко.

Одличан је ово увод у једну, још увијек, табу тему на нашем простору - како су неки Срби постајали Потурице.

Муслимански историчар и академик Енвер Имамовић тврди да је процес потурчавања у освојеној Краљевини Србља био миран и тврди да је "султанова вјера" добровољно прихватана...

Међутим, историја јасно каже да је прво дошла турска освајачка војска, уништила претходну власт Краљевине Србља и успоставила своју. Успостављање турске власти на нашем простору био је процес који је трајао одређено вријеме. Логика налаже да прихватимо као факат да су прву власт могли да врше само придошли освајачи - турски војници. Поштујући логику, али и на основу бројних историјских доказа, те данашњег искуства са политичким странкама, можемо са сигурношћу закључити да су, нешто касније, у турску власт могли да уђу само политички подобни Срби. Значи, тек након прихватања султана за свог владара и одрицања од свог имена и презимена...

То је био и услов за нашу одбојкашицу Тијану Бошковић. Да промијени име и презиме. Она, као Тијана Бошковић, није могла постати турска репрезентативка.
Ни Бајица Ненадић из Соколовића код Вишеграда није могао остати Бајица Ненадић и постати велики везир, напредовао је у државној хијерархији само као Мехмед Соколовић.
Из обичног живота интересантна је прича о мајци Ружици Пејовић и њеним синовима Луки и Ристу који је постао Алија Потурак...

Зна се да су Срби у турској држави тешко успијевали да плаћају високе порезе ("ђизију"). Остало је забиљежен савјет султановог изасланика: "Ко прими муслиманско име, биће му опроштена ђизија"...

Генерације Срба које нису тако жељеле да ураде, морале су да пролазе кроз вишевијековну голготу - да би као Срби сачували своја имена, Српство и вјеру православну.

(Доктор Драган Ђокановић, 07. 11. 2023)