Одмах по потписивању Дејтонског мировног споразума, медијима који су ми били доступни, говорио сам да се Срби у Републици Српској морају посветити својој Српској, а нека Република Српска испуњава своје обавезе по Споразуму.
У предизборним активностима, 1996. године, све сам то објаснио и путем телевизије Републике Српске, из студија Палe и Бањалука, рекавши:
"Посветимо се Републици Српској и гласајмо само за посланике Народне скупштине и предсједника Републике Српске. Нека Народна скупштина преко своје делегације у Парламентарној скупштини БиХ регулише наше односе са Федерацијом БиХ. То је Дејтонска обавеза Републике Српске!"
Нажалост, све друге српске политичке странке из Републике Српске мислиле су да је централизација БиХ важнија од јачања Републике Српске, и отишле пут Сарајева. Сада смо ту гдје јесмо.
Шта, послије ових непотребних искустава које смо стицали од 1996. године, да урадимо?
Морамо акценат ставити на Републику Српску! Сву политичку енергију од наредних избора концентришимо око интереса Републике Српске, и само Републике Српске. Нека Народна скупштина буде пуна посланика који су 100% за Републику Српску. Бити 100% за Републику Српску, значи бити политички заинтересован само за скупштине општина Републике Српске, за Народну скупштину Републике Српске и за предсједника Републике Српске. Наравно да ће Народна скупштина поштовати Дејтонски мировни споразум и послати своју делегацију у Дом народа Парламентарне скупштине БиХ. Покушајмо да политички што више маргинализујемо политичке странке које, кандидујући своје чланове за Предсједништво БиХ и Представнички дом Парламентране скупштине БиХ, умањују државни капацитет Републике Српске.
Ово што сам написао једини је пут заштите Републике Српске!
(Доктор Драган Ђокановић, 01. 11. 2024)
"Драгане, како си ти успио да то све постигнеш, и у животу, и у медицини, и у спорту, и у политици?" , упитао ме прије неколико година господин Пандуревић, дошавши из Италије, из Милана, да му нешто помогнем.
"Устајао сам рано: љети у четири а зими у пет, и учио до девет часова. У пола десет сам био на тренингу... до пола један. Седам-осам сати рада. У петнаест до један већ сам јео 'српску шниту' у популарној сарајевској 'Паркуши'... Вјероватно су се моји тадашњи другари, касније, када се заратило, знајући да сам у српској власти на Палама, а присјећајући се тих дана нашег дружења, мислили да сам 'српску шниту' јео ради њеног назива. А нисам! Јео сам је јер је била пуна калорија... Српске шните више нема у Сарајеву..."
Ја и даље учим, радим, вјежбам...
Планирам да постанем и предсједник Републике Српске.
Апсолутно сам сигуран да је Република Српска заслужила да има упорног човјека за предсједника, човјека који зна шта жели! Који тачно зна како се остварују прави резултати. И који има знања и снаге да то уради.
(Доктор Драган Ђокановић, 05. 07. 2024)
Јуче сам, у објави "Нови предсједник Републике Српске", написао: "Разумијем наше проблеме и у стању сам да их, у овом тренутку, прецизно опишем и појасним нашим грађанима. Управо разумијевање наше ситуације и сагледавање проблема који нас притишћу - јесу предуслов да се крене у њихово рјешавање.
Сљедећи корак је придобијање што већег броја људи за рјешавање политичке кризе у Српској."
Како се може придобити већи број људи за рјешавање политичке кризе у Републици Српској, а то значи и за спас Републике Српске?
Требало би да тај посао не буде компликован јер већина нас жели да Српска преживи све ове атаке - али није тако, тај посао уопште није једноставан!
Интереси политичких странака и њихових кадрова одавно су постали важнији од интереса Републике Српске и народа који живи у Српској.
Ти страначки интереси, значи интереси одређених политичких групација, као што су СНСД, СДС, ПДП и још њих неколико, уз интересе утицајних појединаца из тих странака, јесу велика гомила камења која се сручиле на пут Републике Српске и која нам је закрчила ход у бољу будућност.
Можемо ли то "камење" одгурнути и очистити пут да бисмо могли имати слободан пролаз према Српској из које се неће бјежати?
Е, то нам је задатак!
Сваки грађанин у Српској може видјети то камење на свом путу! Може га и врло прецизно описати.
Поименице!
И требало би да да га опише, јер ће само тако знати који ће "камен", у оном тренутку способности, на изборима, када у руци буде имао (имала) багер (читати: оловка), одгурнути са свог пута.
Само они који буду хтјели да описују то камење и који буду хтјели да га склоне - моћи ће то и да ураде!
Али, морају имати и алтернативу у новим и способним људима који у спремни да кроз политички ангажман помогну Републици Српској, њеном народу; да помогну својој породици, себи. Који ће да кажу да ће бити успјешнији од садашњих чланова владе Републике Српске, од предсједника Српске.
Ја сам преузео највећи терет, отворено наступио и рекао да могу бити бољи предсједник Републике Српске од садашњег! Значи, са пута у бољу будућност Српске, одгурнућу највећи "камен".
Спреман сам у сваком тренутку, у директном преносу разговора између актуелног предсједника Додика и мене, да то и покажем.
Тај разговор би био у интересу грађана Републике Српске.
(Доктор Драган Ђокановић, 01. 07. 2024)
Везани чланци:
1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1161-novi-predsjednik-republike-srpske
"Ово ми се учинило занимљивим јутрос, у летњој измаглици.
Драган Ђокановић, кандидоваће се за председника Републике Српске.
Ово је доктор Ђокановић објавио управо на свом фб профилу.
Политиком се не бавим, али размишљам о овоме…
Вест је од 23.06.2024. Дакле, управо. Дошла је, како се наводи, из Источног Сарајева после разговора са пријатељем за кога доктор каже да се дуго знају, а фотка је настала у Лакташима. На слици је доктор Драган. Ђокановић. Драго ми је да га, пошто се дуго нисмо видели, видим бар на слици. Дуго се знамо.", написао је у својој објави новинар Политике господин М.Д.
"Појешће га нечасни. Блато тешко. Пресликано.", прокоментарисао је господин М.Ц. М.Ц. је такође новинар из Београда.
"Појешће га нечасни". Јасно је на кога се односи ово "нечасни"...
"Блато тешко" - новинар М.Ц. са двије ријечи је описао своје виђење политике Републике Српске"...
И да је "пресликано". Зна се одакле.
Волио бих да јавно поразговарамо, тај "нечасни" и ја, у неком телевизијском студију, може и РТРС...
Па да видимо како ће грађани Републике Српске да доживе тај разговор.
(Доктор Драган Ђокановић, 25. 06. 2024)
Везани чланци: