Политика

Приказивање чланака по тагу Ambasada Ruske Federacije u BiH

utorak, 20 februar 2024 21:49

"ДАН БРАНИЛАЦА ОТАЏБИНЕ"!


У поводу "Дана бранилаца отаџбине", једног од највећих руских празника, вечерас сам из Амбасаде Руске Федерације у БиХ добио позивницу да са супругом дођем на свечани пријем који ће бити уприличен 22. фебруара 2024. године.

"Дан бранилаца отаџбине" симбол је патриотизма и јединства руског народа и руске војске. То је празник којим се обиљежавају велике руске побједе, а највећа од њих је побједа забиљежена у Другом свјетском рату.

Врло сам почаствован позивом, поготово што не обављам ниједну дужност у државном систему Републике Српске.

(Доктор Драган Ђокановић, 20. 02. 2024)


Објављено у ПОЛИТИКА
 
"Високи представник и његова канцеларија одвојили су од Дејтонске агенде, те се Дејтонски инструментариј користи као 'параван' за проведбу себичне геополитичке агенде која не одражава тежње читавог босанскохерцеговачког друштва... ОХР се претворио у 'робота' који је одавно изгубио дејтонску улогу стрпљивог посредника у процесу стабилизације...
Према Кристијану Шмиту није испоштован принцип консензуса при предлагању његове кандидатуре, нити је добијено одобрење Савјета безбједности УН-а. "
Са цитираним реченицама упознат је дио овдашње јавности, а реченице потичу из Амбасаде Руске Федерације у БиХ...
 
Да подсјетим да је и Амбасада Народне Републике Кине у Босни и Херцеговини упутила дипломатску ноту у којој стоји да власти ове земље не прихватају легитимитет Кристијана Шмита као новог високог представника у БиХ...
 
Значи двије велике силе, двије сталне чланице Савјета безбједности УН-а упозориле су на нелегитимност улоге држављанина СР Њемачке Кристијана Шмита у БиХ...
Међутим, захваљујући подршци Запада, Кристијан Шмит је ту, у Сарајеву, у БиХ и уселио се у зграду ОХР-а у Ковачићима... Међутим, неспорна је чињеница да Босна и Херцеговина не функционише од када је Кристијан Шмит ступио на њено тло...
 
Може ли Република Српска, у овој цијелој заврзлами око високог представника у БиХ и нефункционисања главних институција и органа у БиХ, да покрене иницијативу и допринесе рјешењу настале, прилично компликоване, политичке ситуације?
 
Може!
 
Позивам политичаре из Републике Српске, и оне из власти и оне из опозиције (парламентарне и ванпарламентарне) на заједнички састанак у Источно Сарајево, на којем бисмо усвојили документ о рјешењу кризе у Босни и Херцеговини. Тај документ би, након усвајања, упутили владама држава које су чланице Савјета безбједности УН-а и на руке генералном секретару УН-а. У документу би било наведено да ће Република Српска прихватити Кристијана Шмита као високог представника у БиХ и активно дјеловати на окончању босанскохерцеговачке политичке кризе, након што Савјет безбједности УН-а потврди његово именовање и одреди тачан датум завршетка његове мисије у Босни и Херцеговини.
 
(Доктор Драган Ђокановић, 22. септембар 2021)
Објављено у ПОЛИТИКА

Поштовани становници Републике Српске, да ли сте знали да је Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине на сједници Представничког дома, одржаној 28. септембра 2005. године, и на сједници Дома народа, одржаној 5. октобра 2005. године, усвојила Закон о одбрани Босне и Херцеговине? Да ли знате да у Члану 84. тог закона, а који има и свој поднаслов под именом  "Активности за пријем у НАТО",  пише:
"Парламентарна скупштина, Вијеће министара Босне и Херцеговине, Предсједништво, те сви субјекти одбране, у оквиру властите уставне и законске надлежности, провешће потребне активности за пријем Босне и Херцеговине у чланство НАТО-а."?

Примјена овог закона - који је у ПСБиХ евидентиран 5. октобра 2005. под бројем 226/05, којег су потписали предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Никола Шпирић и предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Мустафа Памук - почела је од 1. јануара 2006. године.

Значи, све активности везане "за пријем БиХ у чланство НАТО-а", а које су услиједиле након 1. јануара 2006. године, биле су законска обавеза "Парламентарне скупштине, Вијећа министара Босне и Херцеговине, Предсједништва, те свих субјеката одбране у БиХ".

Скорашњи експлицитни став Амбасаде Руске Федерације у БиХ да ће "предузимање корака на прикључивању БиХ НАТО-у сматрати непријатељским чином и да ће морати да реагује" подстакао ме да дам свој допринос на упознавању становника Републике Српске са дјеловањем српских представника у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине, у конкретном случају ради се о мандату четвртог сазива Парламентарне скупштине БиХ који је почео 2002. и трајао до 2006. године а који је и усвојио Закон о одбрани БиХ и пут БиХ у НАТО подвео под законску обавезу.
Вјерујем, поштовани становници Републике Српске, да нисте ни знали за постојање Члана 84. Закона о одбрани БиХ, као што не знате ни за бројне друге законе за које су српски представници у Сарајеву дизали своје руке, а вас никада о томе нису обавјештавали. Нису вам, поштовани бирачи из Републике Српске, у својим предизборним активностима, ти вајни посланици, ни говорили шта ће да раде у Парламентарној скупштини БиХ нити су вам на крају својих мандата рефрерисали шта су радили у те претходне четири (супер плаћене) године. Нису вас о томе обавијестиле ни њихове политичке странке, а поновно су од вас тражиле гласове за те исте или, пак, неке друге своје "војнике"...

На окаченој фотографији можете видјети које су политичке странке из Републике Српске имале своје посланике у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ у моменту усвајања Закона о одбрани БиХ, усвојеног у јесен 2005. године током мандата четвртог сазива ПСБиХ. Српска демократска странка (СДС) је имала пет мандата, Савез независних социјалдемократа (СНСД) три, Партија демократског прогреса (ПДП) два, а по један мандат Социјалистичка партија Републике Српске и Српска радикална странка Републике Српске.

FB IMG 1616316305816

(Др Драган Ђокановић, 21. март 2021)

Објављено у ПОЛИТИКА