Приказивање чланака по тагу Država Južnih Slovena

У јучерашњој објави "Срби између четника и партизана", написао сам: "Коминтерна је у априлу 1920. објавила “Манифест” балканским комунистима којим је позвалa на разбијање "версајског" поретка на Балкану, а што је подразумијевало комадање Југославије."

За настанак "версајске" државе Јужних Словена, за чије се разбијање Коминтерна упорно залагала од свог формирања 1919. године, најзаслужнији је био амерички предсједник Вудро Вилсон. Иако је на столу било неколико опција, Вилсон је отворено пружио подршку југословенском уједињењу, јер је сматрао да се свим малим народима мора омогућити да сами бирају државно–правни оквир у којем ће живјети. Наравно да предсједник Вилсон ништа није препуштао случају. Његови људи од повјерења испитали су на терену расположење становништва за уједињење, и увјерили га да југословенски народи желе уједињење.

Међу опцијама које су могле постати актуелне, ако не дође до уједињења, биле су:
- Стварање јужнословенске државе састављене од српског, хрватског и словеначког становништва Аустроугарске, која политички не би била повезана са Србијом;
- Стварање велике Хрватске која би била састављена од Далмације, Хрватске, Славоније и Босне и Херцеговине;
- Стварање одвојених и посебних јужнословенских држава: Хрватске, Словеније, Босне, Далмације и Славоније, под међународном заштитом.
- Опција да је Србија требало, те 1918. године, да својом војском омеђи своју територију и да за ту своју државу добије подршку савезница, није била реална. Та варијанта није била остварива јер су велике силе на челу са САД (и њеним предсједником Вилсоном) промовисале начело праведности и права народа на самоопредјељење приликом цртања нових граница у Европи. Силе побједнице би сигурно инсистирале да се народима на Балкану омогући изјашњавање у каквој држави желе да живе. Непознаница је како би се становништво у Босни и Херцеговини изјаснило. Срби у БиХ су били већина, али релативна (око 44%), а Хрвати и Муслимани су заједно чинили преко половине укупног броја грађана. Велико је питање какву би одлуку донијели босански муслимани: да ли би се прикључили Србији на истоку или, пак, јужнословенској држави на западу?

Без икакве сумње, политика подршке америчког предсједника Вилсона југословенској идеји, била је пресудна за настанак државе Јужних Словена.
Нажалост, препотентни београдски политичари нису правилно тумачили Версајски споразум, као ни политички контекст постигнутог споразума и умјесто да, водећи политику равноправности народа у створеној држави, они дођу до федерације која не би била на штету ниједног народа, оставили су отворена врата Комунистичкој партији Хрватске и Комунистичкој партији Југославије да профилишу своје програме федерализације Југославије на штету Срба у Хрватској и БиХ, а усташком покрету да се припреми за убијање стотина хиљада Срба и покатоличавање такође стотина хиљада Срба. Усташе су наравно знале за постојање опције "Стварања велике Хрватске која би била састављена од Далмације, Хрватске, Славоније и Босне и Херцеговине", која је само као папир остала на столу у Версају, али су је као идеју понијели сви непријатељи Срба и заједничке државе Јужних Словена.
Збивања у Другом свјетском рату су то јасно показала.

(Доктор Драган Ђокановић, 03. 12. 2024)