„И по том начех с богом краљевати и правити престол србскије земље, желаје падшаја се вздвигнути и разоршаја се укрепити...", овако је у повељи из 1378. године, краљ Стефан Твртко описао своје будуће дјеловање као Краља Србљем, Босне, Приморја, Хумске земље, Доњег Краја, Западних Страна, Усоре, Соли, Подриња и ктоме...
Сто година касније у Тврткову краљевину дошле су Османлије и овладале тим простором.
Петсто година касније Срби су покушали да се докопају слободе, подигли устанак против Османлија, храбро се борили и створили прилику да те јуначке борбе Европа уважи и верификује на Берлинском конгресу, одржаном 1378. године, од 13. јуна до 13. јула.
Међутим, Русија, Велика Британија, Француска, Аустроугарска, Италија и Њемачка, шест великих европских сила, нису уважиле борбе Срба у Херцеговини и Босни против војске Османског царства, већ су Босну и Херцеговину предале у руке Аустроугарској.
Предаја Босне и Херцеговине договорена је Будимпештанском конвенцијом. Наиме, 15. јануара 1877. године у Будимпешти је потписана тајна конвенција између Русије и Аустроугарске, којом је Русија обезбиједила неутралност Аустроугарске у предстојећем Руско-турском рату, а у замјену за неутралност, Аустроугарска је добила пристанак Русије да окупира Босну и Херцеговину.
Тако су Срби из Херцеговине и Босне из канџи једног освајача доспјели у канџе другог...
Тек послије Првог свјетског рата, Срби из Херцеговине и Босне као идентификовани национални колектив, кроз (назови) Државу Словенаца, Хрвата и Срба, коју је признала само Влада Србије, улазе у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.
С обзиром на то да непријатељи Срба никада не мирују, и та држава је уништена...
Као што је уништена и сљедећа...
Ипак смо, уз све историјске недаће које су нас пратиле након пада Тврткове Краљевине Србља, некако стигли до Републике Српске.
Иако су нам велике силе - САД, Русија, Велика Британија, Француска и Њемачка - у Дејтону и Паризу 1995. године, прихватиле Републику Српску, свједоци смо да "подземне" снаге и те како роваре против ње...
Ако мало пажљивије загребемо испод површине и проанализирамо ко су нам ти непријатељи који роваре против нас и Српске, пронаћи ћемо насљеднике низама, башибозука, шуцкора, али и њихове менторе.
(Доктор Драган Ђокановић, 10. 07. 2024)
Везани чланци:
1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1171-nevesinje-poznaje-put-do-slobode
Након што је у Сарајеву постављен споменик Краљу Стефану Твртку Првом и након што су многи видјели да су финансијери споменика наручили да на споменику буде уклесано "босанском краљу Твртку", отпочеле су бројне полемике...
Да разјасним неке ствари...
Краљевина Стефана Твртка Првог састојала се од феуда. Средњи вијек је то.
Стефан Твртко Први био је, по очевој линији, унук принцезе Јелисавете Немањић и, као такав, имао предност за добијање Круне Немањића, у односу на малољетне потомке његове рођаке Милице Немањић (удате Хребљановић). Миличини потомци су њени синови (старији Стефан је касније постао деспот), али и синови њене кћерке Маре, удате за Вука Бранковића (њен син Ђурађ је такође био деспот)...
Да се вратимо на феуде.
Лазарев феуд и феуд Вука Бранковића су, због рођачких веза са краљем Стефаном Твртком Првим, уживали високи степен аутономности у Краљевини.
Краљ Стефан Твртко, краљ Србља, Босне, Приморја...
- Шта значи име Стефан у краљевом пуном имену Стефан Твртко Први?
Постоје два тумачења одакле име Стефан води поријекло и значење које се користило у доба династије Немањића. Прво тумачење је повезивање са култом Светог Стефана у Византији где је овај први хришћански мученик и савременик Исусов био симбол царства. Друго тумачење је значење грчке ријечи "стефанос" из које је настало име Стефан. Ова ријеч значи “круна, вијенац, част, награда” па тако име Стефан значи "окруњен, овјенчан”.
- Зашто, у свом потпису, краљ Стефан Твртко Први наводи "Србље" и да је "Краљ Србља", па тек послије навођења имена народа којим влада побројава и земље којима је краљ?
Србљи су архаично име (етноним) за наше данашње име Срби.
Србљи су, у то доба, као што и данас живимо, живјели у Босни, Приморју, на Косову...
Бошњани, дрињаци, моравци, приморци... Требало би свима да буде јасно да је унутар великог простора на којем су живјели Србљи, у свакодневном говору морала постојати и регионална идентификација, макар у говору обичних људи и приликом њиховог упознавања... То је и данас присутно, чак је још више партикуларизовано...
Нажалост, због велике неписмености, али и изузетно снажног, и бескрупулозног, утицаја католичког и исламског свијета, кроз вијекове се дешавало то што се дешавало па је та регионална идентификација прерастала у националност и мржњу према Србима који су одољели свим притисцима и сачували свој идентитет...
Можда је ово и посљедњи чин те историјске (крваве) драме...
Гледамо га данас.
Живимо га данас.
Свједочимо му данас...
Да ли ће историјска истина о Краљу Стефану Твртку Првом бити општеприхваћена, или ће данашњи Бошњаци и Хрвати и даље политички радити на удаљавању од свог историјског (српског) коријена; Да ли ће наставити са хомогенизацијом и надградњом свог идентитета на србомржњи - не знам.
(Доктор Драган Ђокановић, 31. 08. 2023)
Ми, Срби, знамо да је градоначелница Сарајева, госпођа Бењамина Карић, мали политички преварант. И да је постављањем споменика Краљу Твртку, а без уписивања његовог стварног краљевског имена (Краљ Стефан Твртко Први), жељела да изнервира нас Србе, а да за себе добије политички кредит код Бошњака за неке од предстојећих избора.
Како год, Краљ Стефан Твртко Први добио је споменик у Сарајеву, граду којег није ни било док је он градио своју најљепшу престоницу у Светом Стефану (данашњем Херцег Новом). Наравано, људи који воде Херцег Нови одлично знају историју, не баве се историјским фалсификатима, па су правилно потписали свог средњовијековног краља.
И госпођа Бењамина Карић, без обзира на то што се поиграла фалсификовањем историје када је у питању краљ њених прапра предака (који нису били муслимани), из друге половине 14. вијека, могла би да исправи грешку коју је направила у овом свом мандату градоначелнице Сарајева. Наиме, њени дједови из 20. вијека, без обзира на то што су били муслимани, имали су свог првог краља - Краља Петра Првог.
Ако Сарајево истински воли своје краљеве, споменик Краљу Петру Првом, свом првом краљу, требало би да врате на исто мјесто на којем је и био.
(Доктор Драган Ђокановић, 29. 08. 2023)