Политика

Приказивање чланака по тагу СДС


"Јучерашња пресуда којом Уставни суд БиХ потврђује да Централна изборна комисија БиХ није могла забранити учешће на изборима Српској демократској странци побједа је правде. Дрзнули се четири човјека који сједе у Централној изборној комисији да без основа забране СДС излазак на изборе. Да суде и пресуђују арбитрарно, без права на одбрану. Побједа СДС-а побједа је демократије.", изјавио је данас један високи функционер Српске демократске странке.

Само да подсјетим да су чланови СДС-а Мирко Шаровић, (био у том тренутку предсједник СДС-а), те утицајни члан те странке Драган Мектић, као бх. парламентарци, дали допринос устоличењу чланова садашње Централне изборне комисије БиХ.

На истој сједници крњи Уставни суд БиХ, 19. 09. 2024, ставља ван снаге Изборни закон Републике Српске и доноси СДС-у, како рече СДС-ов функционер, побједу правде.

Дакле, на основу оног што сам прочитао, за СДС је крњи Уставни суд БиХ суд правде јер је исправио неправду кој су СДС-у учинила четири члана ЦИК-а, онемогућивши тој странци пријављивање за локалне изборе. С обзиром на то да се из СДС-а нису огласили у поводу пресуде крњег Уставног суда БиХ којом се Изборни закон Републике Српске ставља ван снаге, да се закључити да у СДС-у сматрају да је и та пресуда крњег Уставног суда БиХ - "побједа правде".

Немојте се, онда, господо из СДС-а, чудити што вам тако иде у српској политици. Па, сваки иоле проницљив човјек може закључити да су чланови ЦИК-а и чланови крњег Уставног суда БиХ само пуки извршиоци плана непријатеља Републике Српске, a да је СДС постао њихово средство у активностима против Републике Српске.

(Доктор Драган Ђокановић, 20. 09. 2024)

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА

ПЕТРОВДАН, У САРАЈЕВУ 1990!

"Нећемо дозволити да Срби у Босни и Херцеговини буду преварени као Срби у Хрватској. Срби у БиХ ће предстојеће изборе дочекати спремни!", рекао сам, крајем маја 1990. године, на састанку предсједника Скупштине СР БиХ и представника до тада регистрованих политичких странака у тој бившој југословенској федералној јединици, а те моје ријечи пренијели су вечерњи дневници Телевизије Сарајево, заједно са изјавама предсједника СДА Алије Изетбеговића и Нијаза Дураковића предсједника Савеза комуниста БиХ.
Сутрашња дневна штампа навела је и да сам на састанку у Скупштини БиХ рекао да се мора дозволити регистровање политичких странака са националним предзнаком. Многима је непознато да Закон о регистровању политичких странака у БиХ није дозвољавао регистровање странака са националним предзнаком. Због тог закона муслиманска странка је и регистрована као Странка демократске акције. Да би се знало да се ради о муслиманској странци, СДА је то на својим плакатима и назначавала.

У јуну 1990. године било је на простору БиХ неколико политичких странака (у Сарајеву, у Херцеговини, у Крајини, у Бијељини, у Шековићима) чији су оснивачи били Срби (Ђокановић, Жерајић, Спремо, Јањић, Николић, Новаковић, Граховац) - са којима сам, током тог јуна 1990. године, ступио у контакт.
Сви смо, без икакве сујете, жељели да се у Босни и Херцеговини региструје и Српска демократска странка Јована Рашковића, која је у Грахову, због близине Книна, већ стекла велики број присталица а постала је драга и свим другим Србима у БиХ.

Комунистичка власт у БиХ под притиском је морала да устукне, промијенила је Закон о политичком удруживању у БиХ па су створене претпоставке да се и СДС региструје.
Оснивачки скуп СДС-а одржан је на Петровдан 1990. године, у сарајевској Скендерији, у којој сам и ја 2. маја те године основао Демократску странку федералиста - садашњи Патриоти Српске.

Формалну везу са СДС-ом сам остварио преко Савјета за вишестраначку сарадњу, којег је руководство СДС-а касније преименовало у Савјет СДС-а. Био сам присутан на свим састанцима тог савјета, од првог до посљедњег.

Почетком рата СДС је престао са радом...

(Доктор Драган Ђокановић, 12. 07. 2024)

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
Да сам на мјесту оних који воде Савез независних социјалдемократа (СНСД), Српску демократску странку (СДС) и Партију демократског прогреса (ПДП), обратио бих се свом народу и комплетној јавности у Републици Српској и рекао:
 
"Поштовани и вољени српски народе, драга наша Републико Српска, повлачимо се из српске политике, повлачимо се из политике Републике Српске, јер смо учествовали у усвајању таквог изборног закона, да смо наш народ и нашу Републику довели у садашњу ситуацију да нам демократски избор власти у РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ зависи од политике (данас) једне хрватске странке и (сутра) политике једне бошњачке странке.
Тиме смо показали да се не знамо бавити политиком као озбиљним народним послом; доказали смо да нисмо одговорни према свом народу и својој републици; све вријеме смо били слијепи а имамо очи; били смо себични, гледали само властите интересе, пунили своје џепове, возикали државне лимузине и живјели много, много боље од нашег народа...
Извињавамо Ти се, драги наш народе!
Извињавамо Ти се, драга наша Републико!
Напокон смо схватили ко смо и шта смо па, драге наше сестре и драга наша браћо, желимо, напокон, да се, као прави хришћани-православци, покајемо за сва недјела која смо ВАМ починили, и затражимо опрост од ВАС!"
 
- Али, како ствари стоје, Милорад Додик и његови партијски другови из руководства СНСД-а нису спремни да се покају за политичка недјела којима су српски народ и Републику Српску довели у ситуацију да нам избор власти у Републици Српској зависи од политичких странака из Федерације БиХ.
 
- Али, Мирко Шаровић, Младен Босић, Драган Чавић, Драган Калинић и сви други из досадашњих руководстава СДС-а нису спремни да се покају за политичка недјела којима су српски народ и Републику Српску довели у ситуацију да нам избор власти у Републици Српској зависи од политичких странака из Федерације БиХ.
 
- Али, Бранислав Бореновић, Младен Иванић и сви други из руководства ПДП-а нису спремни да се покају за политичка недјела којима су српски народ и Републику Српску довели у ситуацију да нам избор власти у Републици Српској зависи од политичких странака из Федерације БиХ.
 
Нажалост, и једни, и други, и трећи, и даље имају политичке сљедбенике...
 
(Доктор Драган Ђокановић, 19. 05. 2022)
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
 
У посљедње двије године свједочили смо различитим политичким дешавањима, а који се тичу нас и Републике Српске...
У новембру 2019. године представници СДС-а и ПДП-а Мирко Шаровић, Бранислав Бореновић, Мира Пекић и Драган Мектић организовали су измјене Пословника о раду Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ и, заједно са бошњачким посланицима из Федерације БиХ, прегласали девет српских посланика из Републике Српске. Десило се тада нешто о чему ниједан, ама баш ниједан учесник у стварању Републике Српске, није могао ни да помисли: да ће се једног дана поновно појавити Срби који ће, попут Мире Лазовића и Татјане Мијатовић Љујић, заједно са (за такве активности увијек расположеним) бошњачким представницима, прегласати већину српских посланика...
Прије неколико дана свједочили смо шта су, и овог пута посланици СДС-а и ПДП-а, урадили у Народној скупштини Републике Српске, када су по наговору америчког дипломате оставили Српског члана без подршке да улагањем вета на сједницама Предједништва БиХ штити интерес Републике Српске...
Скоро сам народног посланика Небојшу Вукановића назвао гласноговорником антисрпских снага у Босни и Херцеговини. И умјесто да то схвати као опомену и промијени курс свог политичког понашања, дотични је "навро к'о јуне" и ено га сад медији по Србији разапињу због издајничких активности...
 
Да се осврнем и на актуелну власт у Републици Српској.
Е, господо, ви ћете пред својим народом, на захтјев неких других људи а не оних из претходног дијела овог чланка, да одговорите зашто је Република Српска на првом мјесту у свијету по броју умрлих од обољења Ковид-19...
Ваш приоритетни задатак, у ове (скоро) двије године, требало је да буде организовање примјерене здравствене заштите становника Републике Српске.
Ни случајно нисте смјели да дозволите да се наша република повлачи по црним свјетским статистикама као водећа по броју умрлих...
 
(Доктор Драган Ђокановић, 2. новембар 2021)
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА

Парадоксално је, али и истинито, да су највећи противници економског напретка Републике Српске, Федерације БиХ и Босне и Херцеговине у цјелини политичке страње које слове као успјешне и које, редовно, освајају велики број гласова на изборима!
Како се то десило?
Да би политичка странка добила велики број гласова на изборима, а сви то знамо, није пресудан њен политички програм нити су пресудни политички квалитети њених кадрова, већ је кључна ствар (која и пресуђује на изборима) величина њене инфраструктуре!
Питаћете: како се може организовати велика страначка инфраструктура ако та странка нема добар политички програм и нема квалитетне кадрове?
Може, и те како, може!

СДА, СДС и ХДЗ су настале из народних покрета, а (нема потребе да то описујем) сви знамо шта је претходило стварању политичких покрета три народа у БиХ... Врхушке тих странака успјеле су у једном тренутку да се одвоје од народа, окруже сличним интережџијама и те народне покрете преобрате у (своје) политичке странке. Дугогодишњим вршењем власти повећевале су број интересно повезаних појединаца, а у томе су успијевале захваљујући запошљавању својих будућих активиста и гласача, односно чланова њихових породица...
Даљњим дијељењем врхушки наведених политичких странака, настало је још неколико организација, али потпуно истих као три наведене! Све се оне, као политички колективи и правна лица, финансирају из буџета и скоро сви њихови активисти примају мјесечне плате такође из буџета...
Нигдје у Европи нисам видио да се у центрима градова, у најпрометнијим улицама, освијетљене попут ексклузивних бутика и продавница, налазе страначке канцеларије...

На буџетим, од оних општинских, преко кантоналних и ентитетских па до буџета БиХ, настала је велика политичка "индустрија" која се раширила по територији цијеле Федерације БиХ и цијеле Републике Српске. Бројни појединци су, као нигдје у Европи, похрлили у политичке странке и у бављењу "политиком" видјели своју шансу за зараду и успјех у јавном животу. Без имало скрупула, неформирани као личности, недовољно образовани, без икаквог личног дјела, кидишу чак и на најодговорније државне функције...

Осим што су заробиле буџете, те мастодонтске политичке странке, због незајажљивих потреба за парама, увођењем силних намета уништиле су и сваку здраву привредну иницијативу, а појединачну инвентивност грађана изједначиле са лудошћу...
Новац од сваког кредита који стигне на простор ове државе, политичке странке о којима пишем, усисају у најбржем могућем року. Увијек и искључиво за одржавање својих инфраструктура!

Значи, управо те групације - које би по дефиницији, јер су учеснице у парламентарном животу или пак врше власт, требало да рјешавају проблеме у друштву - постале су највећи проблем Републике Српске и Федерације БиХ, односно БиХ у цјелини...

(Др Драган Ђокановић, 04. јануар 2021)
Објављено у ОБЈАВЕ

ПРЕДСТАВНИК СРПСКЕ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ ДРАГАН МЕКТИЋ ОСТАВИО СТРАНЕ СУДИЈЕ У УСТАВНОМ СУДУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Представници СДС-а и ПДП-еа не одступају од своје антисрпске политике. Након Шаровићеве и Бореновићеве иницијативе о измјенама пословника о раду Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, а на штету Републике Српске и њеног народа, те Бореновићевог учешћа у прегласавању девет посланика из Републике Српске у истом дому, данас је и Драган Мектић, представник СДС-а, одгиграо своју улогу.
Шта се данас десило у Представничком дому ПС БиХ?
Уставноправна комисија Представничког дома ПСБиХ у саставу Алма Чоло, Никола Ловриновић, Обрен Петровић, Златан Бегић, Борјана Кришто, Драган Мектић, Нермин Никшић, Небојша Радмановић и Сафет Софтић није подржала принципе Приједлога закона о избору судија Уставног суда Босне и Херцеговине којим се, између осталог, избацују стране судије из Уставног суда БиХ. Десило се то првенствено због антисрпског понашања Драгана Мектића. Предложени текст није прихваћен, јер је наведени представник Српске демократске странке био уздржан. Резултат гласања на комисији био је 4:4.
Предлагачи овог закона били су, да напоменемо, представници СНСД-а и ХДЗ-а Небојша Радмановић, Сњежана Новаковић-Бурсаћ, Ненад Стевандић, Ненад Нешић, Јаков Галић, Обрен Петровић, Драган Богданић, Сања Вулић, Љубица Миљановић, Борјана Кришто, Никола Ловриновић, Мијо Матановић, Предраг Кожул и Даријана Филиповић.

Објављено у ПОЛИТИКА