ПЕТРОВДАН, У САРАЈЕВУ 1990!
"Нећемо дозволити да Срби у Босни и Херцеговини буду преварени као Срби у Хрватској. Срби у БиХ ће предстојеће изборе дочекати спремни!", рекао сам, крајем маја 1990. године, на састанку предсједника Скупштине СР БиХ и представника до тада регистрованих политичких странака у тој бившој југословенској федералној јединици, а те моје ријечи пренијели су вечерњи дневници Телевизије Сарајево, заједно са изјавама предсједника СДА Алије Изетбеговића и Нијаза Дураковића предсједника Савеза комуниста БиХ.
Сутрашња дневна штампа навела је и да сам на састанку у Скупштини БиХ рекао да се мора дозволити регистровање политичких странака са националним предзнаком. Многима је непознато да Закон о регистровању политичких странака у БиХ није дозвољавао регистровање странака са националним предзнаком. Због тог закона муслиманска странка је и регистрована као Странка демократске акције. Да би се знало да се ради о муслиманској странци, СДА је то на својим плакатима и назначавала.
У јуну 1990. године било је на простору БиХ неколико политичких странака (у Сарајеву, у Херцеговини, у Крајини, у Бијељини, у Шековићима) чији су оснивачи били Срби (Ђокановић, Жерајић, Спремо, Јањић, Николић, Новаковић, Граховац) - са којима сам, током тог јуна 1990. године, ступио у контакт.
Сви смо, без икакве сујете, жељели да се у Босни и Херцеговини региструје и Српска демократска странка Јована Рашковића, која је у Грахову, због близине Книна, већ стекла велики број присталица а постала је драга и свим другим Србима у БиХ.
Комунистичка власт у БиХ под притиском је морала да устукне, промијенила је Закон о политичком удруживању у БиХ па су створене претпоставке да се и СДС региструје.
Оснивачки скуп СДС-а одржан је на Петровдан 1990. године, у сарајевској Скендерији, у којој сам и ја 2. маја те године основао Демократску странку федералиста - садашњи Патриоти Српске.
Формалну везу са СДС-ом сам остварио преко Савјета за вишестраначку сарадњу, којег је руководство СДС-а касније преименовало у Савјет СДС-а. Био сам присутан на свим састанцима тог савјета, од првог до посљедњег.
Почетком рата СДС је престао са радом...
(Доктор Драган Ђокановић, 12. 07. 2024)
У коментарима на моју јучерашњу објаву "Жели да напусти СНСД и приступи Патриотима Српске", повела се дискусија о називима политичких странака у Републици Српској. Госпођи Гордани Кукић, која је и започела наведену дискусију, обећао сам да ћу током данашњег дана покушати да напишем објаву на тему назива политичких странака у Републици Српској.
Наравно, кренућу од Патриота Српске.
1. Патриоти Српске
Странку сам формирао 2. маја 1990. године у Сарајеву. Од самог старта била је то демократска странка која је преферирала очување постојеће савезне државе, увођење вијећа народа у Скупштину БиХ и доношење битних одлука консензусом у Скупштини БиХ, нестанак друштвене својине кроз подјелу дионица радницима, те стварање професионалне армије на нивоу савезне државе. На изборе 1990. године изашла је под називом Радничка демократска странка - Странка Федералиста...
Неколико мјесеци након избора у БиХ, промијенили смо назив у Демократска странка федералиста и потпуно се посветили очувању останка Срба из БиХ у савезној држави, заједно са другим Србима из бивших југословенских федералних јединица... Странка је током 1991. године, под притиском политике муслиманских и хрватских странака које су разбијале савезну државу, постала српска странка.
Током рата, од 1992. до 1995. године, активно смо радили на стварању државне структуре Републике Српске и њеног међународног верификовања под називом Република Српска...
1996. године изашли смо на изборе за Народну Скупштину Републике Српске и за Предсједника Републике Српске. Својим учешћем жељели смо да дамо допринос верификацији Дејтонског споразума у сегменту који се тицао Републике Српске. Нисмо жељели да учествујемо у оном дијелу Дејтонског споразума који је политичким странкама из Републике Српске дао могућност да, ако то желе, могу конституисати Предсједништво БиХ и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ.
Сједиште странке смо из Сарајева, односно Федерације БиХ, пребацили у Републику Српску, а формирали смо и Демократску странку федералиста у СР Југославији, са сједиштем у Београду. Урадили смо то не ради борбе за власт у Србији и Црној Гори, односно савезној држави, неголи да и на простору Србије и Црне Горе региструјемо нашу легитимну политичку идеју.
Демократска странка федералиста, за простор Републике Српске, мијења назив у Патриоти Српске и посвећује се политици Републике Српске, општинама и градовима Републике Српске, Народној Скупштини Републике Српске и Предсједнику Републике Српске. Да бисмо постали поносни Патриоти СРПСКЕ, значи да име Републике Српске ставимо у назив странке, морали смо претходно да створимо Републику Српску.
У овом времену, колико је у нашој моћи доприносимо очувању интегралистичке политичке свијести нашег народа, са жељом да Патриоти Српске, заједно са патриотима Србије (наравно да ту рачунамо на Косово и Метохију) и патриотима Црне Горе, створе политичку снагу која ће систематично, континуирано и храбро бринути о Српској, Србији и Црној Гори као државама свих својих грађана, ослоњеним на државотворну снагу Срба и заштићеним снагом Срба преточеном у Устав Српске, Устав Србије и Устав Црне Горе.
(Доктор Драган Ђокановић, на Николин рођендан, 18. 03. 2024. године)