Иако је имао свог легата у Загребу, (легат је дипломата са посебним задатком којег шаље папа), и дозволио НДХ изасланика при Светој Столици - Ватикан је одржавао пуне дипломатске односе с Југославијом, односно избјегличком владом у Лондону, признајући тиме континуитет Југославије. Наравно, Ватикан, у складу са својом политиком јачања и ширења католичанства на Балкану, није био без веза са челним људима Комунистичке партије Југославије, Јосипом Брозом и његовим повјереницима, провјереним католицима...

Након капитулације Италије, главног спонзора усташке НДХ, и процјена да се ближи крај тој фашистичко-нацистичкој творевини, Комунистичка партија Југославије отвара врата партизана и Павелићевим војницима. На тај начин се драстично мијења етничка структура унутар партизанских јединица, на територији НДХ. Хрватски војници постају знатно бројнији од Срба, усташким и домобранским официрима признати су чинови - тако да су се створиле све претпоставке да се зацементира стање до којег се дошло убијањем стотина хиљада Срба и присилним покатоличавањем такође стотина хиљада Срба...

Када се то све зна, прича о антифастичким вијећима постаје потпуно јасна. Броз и његови комунисти су знали да не могу урадити ништа против континуитета Краљевине Југославије, али су одлучили да је разоре изнутра; Да је федерализују, па конфедерализују и, на крају, разбију.
Нажалост, успјели су.

(Доктор Драган Ђокановић, 29. 11. 2024)