Приказивање чланака по тагу NDH

Коминтерна је сложеница која потиче из руског језика и скраћеница је за Комунистичка интернационала. Ријеч је о такозваној Трећој интернационали, основаној у Москви 1919. године. Та Коминтерна је у априлу 1920. објавила “Манифест” балканским комунистима којим је позвалa на разбијање "версајског" поретка на Балкану и еманципацију потлачених нација. То је подразумијевало комадање Југославије, а у "потлачене" нације, по мишљењу совјетских комуниста, спадале су све друге нације из Југославије, само не Срби. Рјешење за југославенске нације подразумијевало је њихово укључивање у “федерацију социјалистичких балканских (или балканских и дунавских) совјетских република".
Прихватајући такву политичку платформу за дјеловање КПЈ, Јосип Броз је 1939. увјерио, у Москви, врх Коминтерне да му дозволи повратак у Југославију, на илегални рад. Постао је тада и генерални секретар КПЈ.

Након окупације Југославије, у мају 1941, совјетска влада је прекинула дипломатске односе са југославенском владом у емиграцији. Прекид дипломатских односа могао се тумачити и као одређено признање насталог стања, односно разбијања и подјеле југославенске државе.

А приликом подјеле Југославије највећи њен дио ушао је у састав Независне Државе Хрватске (НДХ). У оквиру Независне Државе Хрватске нашао се већи део територије данашње Хрватске, територија Босне и Херцеговине и подручје Срема. На челу НДХ налазио се усташки режим са Антом Павелићем као поглавником.

Потребно је знати да Совјети нису бјежали од контаката са представницима НДХ. Чак су предлагали и састанак хрватског бана Ивана Шубашића, хрватског поглавника Анте Павелића и партизанског врховног команданта Јосипа Броза, такође Хрвата. Жељели су да то буде у штабу маршала Фјодора Михаиловича Толбухина, команданта Трећег украјинског фронта. План им је био да из Јужне Мађарске прођу Хрватску ка мору. Међутим, послије кратких преговора, Павелић је одбио понуду иако су му Совјети обећавали Хрватску већу и од НДХ. Стаљин је желио контролу Балкана односно Југоисточне Европе посредством Бугарске и Хрватске.

Срби, који су живјели на територији НДХ, прецизније речено: Срби који још увијек нису били убијени или покатоличени, нису имали много избора у покушајима да преживе. Могли су да оду у партизане, или да постану четници. Тако је и бивало. Не знајући за планове комуниста са реорганизовањем Југославије, не знајући за директиве Коминтерне, не знајући за планове Стаљина, амбиције комуниста да Броза прогласе за маршала и понуде га Србима као замјену за избјеглог краља, а привлачећи их прича о слободи, једнакости и братству са другим народима - масовно су улазили у партизанске јединице, очекујући да ће, на крају рата, доживјети све то што су им вјешти комунистички агитатори обећавали. Нажалост, врло брзо су се нашли на војнички супротној страни од Срба-четника, који су вјеровали у успјех краља и избјегле Владе.

(Доктор Драган Ђокановић, 02. 12. 2024)

Везани чланци: https://srpska-portal.com/index.php/politika/item/1301-dolazak-komunista-na-vlast-u-srbiji