Приказивање чланака по тагу Srpska demokratska stranka

Српска демократска странка која је настала на Петровдан 1990. године и која је замрзла своје политичко дјеловање почетком рата 1992. године; а, као исто правно лице, наставила своје дјеловање у прољеће 1993. године - престала је да постоји! Централна изборна комисија БиХ није уважила СДС-ову пријаву за локалне изборе који ће бити одржани по правилима које је наметнуо Нијемац Кристијан Шмит.

Врло ми је драго што СДС, као старо правно лице, сада и као бивша политичка странка, није учесник наредних локалних избора! Има ту и Божије правде. Није Српска демократска странка заслужила да је актуелно руководство сроза до нивоа на којем је била прије гашења. Најбоља варијанта за српски народ и Републику Српску је да стари СДС остане само драга успомена! И то само онај СДС који је био активан у периоду од 1990. до 1992. године.
Поносан сам на тај СДС и на наше заједничке активности на одбрани савезне државе Југославије и утемељењу Републике Српске.

Нови политички субјект, "Воља народа", има врло мало политичког и моралног права да се позива на стари СДС, али, мора се признати, да нема законских препрека за то што у првом дијелу свог имена користе "Српска демократска странка". Много поштеније би било да се зову само "Воља народа", па колико год добију те воље. С обзиром на то да су све урадили закулисно - дакле без подршке народа у Српској - сигуран сам да ће имати и толико народне подршке. Мало!

Знајући шта се све дешава у БиХ, а сјећајући се вођења полиитке и понашања оснивача "Воље народа", постоји велика сумња да ће њихова "Воља народа" постати представник политичке воље неких других политичких фактора, а не народа Републике Српске.
Свједочићемо њиховим полиитчким потезима у нарендом периоду. За сада, са сигурношћу, можемо да кажемо да је први политички потез "Воље народа" давање легитимитета Шмитовим измјенама изборног закона БиХ, а на задовољство бошњачких политичких странака из Федерације БиХ.

(Доктор Драган Ђокановић, 06. 06. 2024)

Иако су били потписници Декларације о проглашењу Републике српског народа БиХ "као федералне јединице у савезној држави Југославији"), СДС-ови челници: предсједник СДС-а (Караџић), српски члан Предсједништва СРБиХ (Кољевић) и предсједник Скупштине српског народа БиХ који је у исто вријеме био и предсједник Скупштине СР БиХ (Крајишник), 13. су фебруара 1992. године прихватили разговоре o Босни и Херцеговини као држави ван Југославије, под вођством португалског дипломате и једног од политичких функционера НАТО-а Жозе Кутиљера...

У историји ће остати забиљежено да су челни људи СДС-а, иако су имали обавезе према свом народу на основу резултата Плебисцита из новембра 1991. да му сачувају живот у заједничкој држави са браћом из Србије и Црне Горе, ипак прихватили разговоре под вођством људи које је делегирала (у том времену према Србима) врло непријатељска Европска заједница...
Значи, и они су (Караџић, Кољевић и Крајишник), учешћем у разговорима под вођством Жозе Кутиљера, прихватили политику Европске заједнице да од југословенске федералне јединице СР БиХ направе независну државу...

У историји ће остати забиљежено и да су функционери Српске демократске странке (СДС), на крају разговора са Кутиљером прихватили план тог португалског дипломате, по којем је требало да Срби из СР БиХ и Југославије - остану у независној држави БиХ, али без Републике српског народа БиХ.

Срећом по Србе, укључили су се Американци, па је нада о настанку РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ и даље постојала.

(Доктор Драган Ђокановић, 22. 01. 2024)