Приказивање чланака по тагу Savjet bezbjednosti UN

Анализа ноћашње сједнице Савјета безбједности УН-а показује да, против Републике Српске, постоји завјереничка коалиција једног броја Западних влада, које преко свог повјереника Нијемца Кристијана Шмита и бошњачких политичара из Федерације БиХ желе уништити Републику Српску, па и по цијену рата.

Срећом, раскринкани су на вријеме па им је изазивање рата у БиХ и окривљивање српске стране за његов почетак, за сада, отежано.
Наредних дана требало би будно пратити шта се дешава на релацији Запад - бошњачки политичари и, да бисмо сачували мир у БиХ, морамо правовремено реаговати. Дио глобалног фокуса биће неко вријеме усмјерен у нашем правцу, тако да ћемо се далеко чути - ако смо у праву, наравно!

Морамо искористити указану шансу, коју су нам креирале Русија и Кина, и доказати да је Република Српска главни фактор мира у Босни и Херцеговини.

Међутим, брине ме, да ли ће предсједник Републике Српске, као главни човјек власти и парламентарне већине у Српској, имати довољно мудрости и моћи самоконтроле да не дозволи да његове реченице, од којих Српска нема никакве користи, злоупотријебе наши непријатељи, изазову инцидент и покрену рат у БиХ. Садашњи властодршци у Њемачкој, Великој Британији, Француској, и још неким земљама са ове и оне стране океана, нестрпљиво чекају да и овдје пукне.

(Доктор Драган Ђокановић, 01. 05. 2024)

Везани чланци:

1. https://srpska-portal.com/index.php/politika/item/1092-hvala-rusiji

Руска Федерација и Повеља Уједињених нација спасоносна су рјешења за мир у Босни и Херцеговини.

Члан 39. Повеље Уједињених нација каже: "Савјет безбједности процјењује да ли постоји пријетња миру, повреда мира или агресија и даје препоруке или одлучује које ће мјере бити предузете, у складу са чланом 41. и 42, да би се одржали и успоставили мир и безбједност у свијету."

У Члану 40. пише: "Да би спријечио погоршање ситуације, Савјет безбједности може, прије него што да препоруке и одлучи о мјерама предвиђеним у члану 39, позвати заинтересоване стране да се повинују оним привременим мјерама за које Вијеће сматра да су потребне или пожељне. Такве привремене мјере не смију имати утицаја на права, захтјеве или положај заинтересованих страна. Савјет безбједности дужан је да води рачуна о неиспуњавању таквих привремених мјера."

Е, управо на Члан 39. Повеље Уједињених нација позвала се Руска Федерација и обезбиједила одржавање хитне сједнице Савјета безбједности УН-а, те, по свему судећи, сачувала мир у Босни и Херцеговини - који је једностраним и бескрупулозним активностима бошњачких политичара, (подржаних од српских непријатеља са Запада), и њиховим ратнохушкачким изјавама био опасно угрожен. Наравно, неодмјерених изјава било је и из Републике Српске.

Хвала, Русијо!

(Доктор Драган Ђокановић, 30. 04. 2024)

"У Дејтонском споразуму пише да се високи представник именује одговарајућом резолуцијом Савјета безбједности УН. Значи једино је Савјет безбједности УН релевантно тијело, а не такозвани савјет за спровођење мира.", изјавио је јутрос савјетник за уставно-правна питања српског члана Предсједништва БиХ Милан Благојевић.

А онда, врло арогантно, савјетник госпође Цвијановић, наставља: "Одговор Гутереса је и злоупотреба власти која му не припада према Повељи Уједињених нација. Цвијановићева се легално и легитимно обратила са једноставним питањем. Она је упитала да је Гутерес обавијести да ли постоји или не постоји релевантна резолуција Савјета безбједности УН о именовању Кристијана Шмита за високог представника у БиХ."
Као да је Генерални секретар УН дужан да Цвијановићевој испуњава "музичке жеље" и отпјева јој оно што жели да чује...

Е, али Цвијановићева има професора за савјетника, који јој повлађује, и наставља арогантним тоном против генералног секретара УН-а: "Он каже да Уједињене нације нису дио Дејтонског споразума и тог такозваног савјета за спровођење мира. А онда каже да је савјет за спровођење мира релевантно тијело за именовање високог представника, што је неистина и то тешка неистина." - наводи Благојевић.

Драги савјетниче, док сте се држали права, били сте у праву! Сада сте клизнули у политичке воде, или још прецизније, у политикантске воде, па сте почели, и те како, да гријешите.

Одговорите Ви нама, господине савјетниче Благојевићу, на једно лаичко питање, ако је Савјет за спровођење мира у БиХ фантомско тијело, или, како рекосте, непостојеће тијело, зашто су госпођа Цвијановић и господин Додик, управо на подршци мјерама и законима досадашњих високих представника, које је изабрао управо тај Ваш "фантомски" савјет за спровођење мира, правили политичке каријере и удаљавали Републику Српску од свега оног што су јој гарантовали Дејтонски споразум и припадајући му Устав БиХ?

Ипак, мој Вам је савјет, господине Благојевићу, и Вама, и госпођи Цвијановић, и господину Додику, да се зауставите у политикантским тумачењима нечега што је требало да протумачите прије 25 година, и не дозволите да тијело којег стварно нема у Дејтонском споразуму постане власт у БиХ, а коју су властодршци из Републике Српске подржавали и гласали за њене мјере, амандмане и законе...

Народна скупштина је, господине Благојевићу, усвојила закон који се тиче односа Републике Српске према мјерама високих представника, и држите се тога!
Њега тумачите на прави начин, господине Благојевићу, и у вези тог закона нека госпођа Цвијановић пита Генералног секретара УН-а Гутереша, имају ли народни представници право да усвајају законе који помажу сређивању стања у Српској, и прекину сарадњу са Савјетом за имплементацију мира (која је трајала преко 25 година).

(Доктор Драган Ђокановић, 22. 07. 2023)

Генерални секретар Уједињених нација (УН) Антонио Гутереш обавијестио је српског члана Предсједништва БиХ Жељку Цвијановић да је Вијеће за провођење мира у БиХ (ПИЦ) једино релевантно тијело за именовање високог међународног представника у БиХ.
"УН није потписник Дејтонског споразума нити су УН члан Вијећа за провођење мира, јединог релевантног тијела за именовање високог међународног представника у БиХ", написао је Гутереш у одговору Жељки Цвијановић, која је неприхватање Кристијана Шмита од стране Републике Српске покушала да оправда непостојањем одлуке Савјета безбједности УН-а о његовом именовању за високог представника у БиХ...

Шта све вријеме буни српске политичаре у Републици Српској, а што је везано за именовање и рад високих представника у БиХ?

Анекс 10. Дејтонског споразума је јасан и у њему прецизно пише: "Због комплексности с којима су суочене, Стране потписнице Споразума захтијевају постављање Високога повјереника, који ће бити именован у складу с релевантним резолуцијама Савјета безбједности УН-а..."
Да напоменем да су стране потписнице Анекса 10. Дејтонског споразума: Република Босна и Херцеговина, Република Хрватска, Савезна Република Југославија, Федерација Босне и Херцеговине и Република Српска.

Међутим, УН нису потписнице ни Дејтонског споразума ни његових анекса, па немају обавезу да усвајају "релевантне резолуције" које се тичу постављања високих представника у БиХ. То је, у свом писму Жељки Цвијановић, потврдио и Генерални секретар УН Антонио Гутереш.

И то јесте тако!

Па, гдје је настао проблем са причом званичника из Републике Српске и стварним стањем ствари око избора високих представника?

Званичнике из Републике Српске збуњује чињеница да је именовање неких високих представника у БиХ стварно потврђивао Савјет безбједности УН-а, али никако да схвате да то није постало устаљена пракса заснована на "релевантним резолуцијама" УН-а, иако су стране потписнице Споразума у Дејтону договориле да именовање високих представника буде регулисано резолуцијама УН-а. Међутим, Уједињене нације нису потписнице Дејтонског споразума, немају никакву обавезу према потписницама Дејтонског споразума, па Савјет безбједности ни не мора да учествује у именовању високог представника у БиХ.

Дакле, да закључим, Савјет безбједности УН-а нема обавезу да потврђује именовање високих представника за БиХ које именују државе чланице Вијећа за провођење мира у БиХ (међу њима је од самог почетка била и Русија), нити државе чланице Вијећа за провођење мира у БиХ морају о свом кандидату за високог представника да консултују Савјет безбједности УН-а (јер не постоји документ који их на то обавезује).
Не постоје ни "релевантне резолуције" које би Савјет безбједности обавезивале да контролише рад Вијећа за провођење мира у БиХ, а које именује високе представнике у БиХ.

Зашто је Република Српска, која је до Кристијана Шмита прихватала свако кадровско рјешење Вијећа за провођење мира у БиХ, значи прихватала све досадашње високе представнике у БиХ, одједном промијенила свој став?

Најпрецизнији одговор на то питање могао би да да Милорад Додик, политички лидер владајуће коалиције у Републици Српској. И требало би да Милорад Додик народу у Српској појасни зашто је тако дуго био кооперативан и сарађивао са повјереницима Вијећа за имплементацију мира у БиХ (високим представницима у БиХ), иако су они наносили много штете Републици Српској...
Шта се десило, на релацији Вијеће за имплементацуију мира БиХ - Република Српска, па је Милорад Додик промијенио свој однос према државама чланицама Вијећа за имплементацију мира у БиХ и то претворио у званичну политику Републике Српске?

За то сам да Република Српска задржи свој садашњи став и више никада не дозволи уплитање повјереника Вијећа за имплементацију мира у БиХ у политички живот Републике Српске! За то сам да званичници Републике Српске свима објасне зашто Републици Српској није потребан политички тутор!
Нисам за то да Додик, Цвијановићева, Вишковић и Стевандић намећу грађанима Републике Српске своје политичко мишљење, засновано на погрешном тумачењу процедуре именовања представника Вијећа за имплементацију мира у БиХ (сада без Русије), да не прихватају Кристијана Шмита само зато што његово именовање није потврдио Савјет безбједности УН.

(Доктор Драган Ђокановић, 21. 07. 2023)

Проблем, звани Уставни суд БиХ, стигао је и до Савјета безбједности УН.
Разговор о Уставном суду БиХ у Савјету безбједноси УН-а јуче је покренула Русија.

Хвала лијепо, држави Русији и њеној сталној мисији при ОУН!

Значајна је то подршка настојањима Републике Српске да се заштити од накардно и неправедно склепане правне институције - зване Уставни суд БиХ, а у пракси познате као извршно политичко тијело бошњачких политичких странака под управом кадрова Странке демократске акције - осмишљене да урушава Републику Српску.

Након јучерашњег потписивања указа закона о непримјењивању одлука Кристијана Шмита на територији Републике Српске, очекујемо да предсједник Републике Милорад Додик потпише и указ о проглашењу Закона о неспровођењу одлука (садашњег накардног) Уставног суда БиХ на територији Републике Српске, све док се демократским путем, у парламентарној процедури, не донесе закон о раду Уставног суда БиХ.

(Доктор Драган Ђокановић, 08. 07. 2023)