Политика
Приказивање чланака по тагу Rezolucija o Srebrenici
КО ЋЕ ОДБРАНИТИ СРПСКУ? ВЛАСТ ИЛИ НАРОД?
Недавно усвојена Резолуција о Сребреници вјероватно ће послужити као одскочна даска муслиманско-бошњачкој страни за наредни атак на Републику Српску, а основ за тај нови атак биће:
1. Хашки трибунал, којег је својом резолуцијом основао Савјет безбједности ОУН, пресудио је за геноцид челног човјека Републике Српске, главног команданта Војске Републике Српске, команданта Дринског корпуса Војске Републике Српске;
2. Генерална скупштина ОУН усвојила је Резолуцију о Сребреници којом је прихватила квалификације из пресуда Хашког трибунала да се у Сребреници десио геноцид;
3. Генерална скупштина ОУН усвојила је 1995. године, пар дана након Дејтонског споразума, извјештај америчког секретара Медлин Олбрајт о постигнутом договору ратних страна у БиХ и прихватила Републику Српску као саставни дио БиХ. Потписивање Споразума у Паризу десило се након наведене сједнице Генералне скупштине ОУН и усвајања извјештаја Медлин Олбрајт.
У годинама које су слиједиле након Дејтонског споразума, десиле су се пресуде Караџићу и Младићу, и не само њима, а прије неколико дана у Генералној скупштини ОУН усвојена је и Резолуција о Сребреници.
Све ће то послужити муслимаско-бошњачкој страни да од ОУН затражи да усвоји нову резолуцију, овог пута против Републике Српске. Тим за подношење нацрта нове резолуције о БиХ већ постоји: Бећировић и Комшић из Предсједништва БиХ, Лагумџија као амбасадор БиХ при ОУН, плус заинтересовани спонзори - и ето новог проблема за нас. У прилог им иде и чињеница да се у БиХ суди садашњем челном човјеку Републике Српске због непоштовања Кристијана Шмита којег све оне државе које су изгласале Резолуцију о Сребреници признају за високог представника у БиХ. Такође им у прилог иде и сумња коју је Кристијан Шмит изрекао за предсједника Скупштине Републике Српске, повезујући га са ратним злочинима у Котор Варошу и Бањалуци...
Дакле, против Републике Српске, ако нешто радикално не урадимо - ако не урадимо нешто што ће позитивно одјекнути у свијету - поновно ће бити исти они који су изгласали и Резолуцију о Сребреници.
Могли би, то позитивно, да ураде предсједник Републике Српске, чланови Владе Републике Српске и посланици Народне скупштина Републике Српске. Или народ Републике Српске!
(Крај другог дијела)
(Доктор Драган Ђокановић, 30. 05. 2024)
Везани чланци:
МУСЛИМАНСКО-БОШЊАЧКИ АКАДЕМИК: "ГЕНОЦИД СУ ПОЧИНИЛИ КАРАЏИЋЕВ РЕЖИМ И МЛАДИЋЕВЕ ЈЕДИНИЦЕ!"
"Надам се искрено, докторе, да ћемо се из свега овога извући још јачи! И да можете Ви нешто још док није прекасно, наравно уз НАШУ помоћ да преокренемо и да нас поведете напред и у нормалнији живот", написао је јуче, господин Мелента Јовановић.
Да бисмо уопште могли да направимо политику Републике Српске за будуће вријеме, морали бисмо да пођемо од пресјека тренутне политичке ситуације у Републици Српској, у којој постоје: пресуде Хашког трибунала Караџићу и Младићу "за геноцид у Сребреници", Резолуција УН-а заснована на тим пресудама и парламентарне српске странке које нису у стању да направе политички отклон ни од Караџића ни од Младића.
На другој, према Републици Српској непријатељски настројеној, страни стоји комплетна структура муслиманско-бошњачких политичара, скоро сви муслиманско-бошњачки интелектуалаци и бројни утицајни појединци у муслиманско-бошњачкој дијаспори (широм свијета) - и нико од њих неће стати у покушајима капитализовања Резолуције УН о Сребреници и пресуда Хашког трибунала за геноцид у Сребреници, а све у циљу уништења Републике Српске.
Та муслиманско-бошњачка политичка и интелектуална елита има став којег је јуче описао, вјероватно најистакнутији муслиманско-бошњачки интелектуалац, академик Есад Дураковић, а који гласи:
"Геноцид не могу извршити појединци, индивидууми. Геноцид је таква врста злочина да га могу обавити само институције, органи, систем – војска, полиција, влада, паравојне снаге, читав један режим итд.
Примјера ради, када се осуђује за геноцид Ратко Младић, пресуда се не изриче њему као појединцу, индивидууму, већ за дјела која је организовао, наређивао итд. као генерал и командант Војске Републике Српске. Исто се односи на Радована Караџића и друге који су дјеловали као представници режима, система, организација.
Не, то није индивидуална одговорност!
У консеквенцијама, пошто су те институције извршиле геноцид (а не индивидуе), произлази да је та политичка творевина настала на геноциду од стране тих институција, а у консеквенцијама изведеним до краја – то значи да управо УН, Међународна заједница, ма шта она била, има обавезу – управо због своје Резолуције и пресуда својих судова – да поништи, односно да не призна политичку творевину која је утемељена на геноциду."
Како одговорити на ове тврдње?
Наша политика, политика Републике Српске, мораће имати аргументован и прихватљив одговор на све оно што ће слиједити са муслиманско-бошњачке стране.
Имају ли предсједник Српске Милорад Додик и његов савезник, у доказивању да "ми нисмо геноцидан народ", предсједник Србије Александар Вучић, одговор на оно што тврди муслиманско-бошњачка страна?
А муслиманско-бошњачка страна се врло брзо снашла након Резолуције о Сребреници (којом су, захваљујући амандману Црне Горе, Уједињене нације индивидуализовале кривицу за геноцид у Сребреници) па сада тврди да "ниједан народ није геноцидан", али да је геноцид починио Караџићев режим и да Републику Српску "Уједињене нације имају обавезу - управо због своје Резолуције и пресуда својих судова - да пониште, односно да не признају политичку творевину која је утемељена на геноциду."
Ко год је иоле упућен у политичка дешавања, мислим на српску страну, не би смио да повјерује у то да ће муслиманско-бошњачка страна одустати од пређеног пута, и да неће покушати да искористи овакве аргументе против Републике Српске. До сада је много постигла, мора јој се признати...
(Први дио)
(Доктор Драган Ђокановић, 29. 05. 2024)
Везани чланци:
2. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1125-srbi-nisu-genocidni
УСВОЈЕНА ЈЕ РЕЗОЛУЦИЈА У КОЈОЈ НЕ ПОСТОЈИ ЖЕЉА ЗА ИСТИНОМ, ПРАВДОМ И ПОМИРЕЊЕМ!
У тексту јуче усвојене Резолуцији о Сребреници, коју су "гурали" бошњачки политичари под покровитељством Њемачке, постоји дио реченице којим аутори текста објашњавају зашто желе да и чланице Уједињених нација прихвате да су судије у Хагу биле у праву што су у једном броју пресуда користиле термин "геноцид". Кажу аутори Резолуције о Сребреници да су у тај пројекат кренули "како би се избjегло њихово понављање и како би се дошло до одрживог мира, правде, истине и помирења".
Значи, босанско-муслимански политичари су све ово покренули да се више никада на овом простору не би десило понављање "геноцида" и да би, како написаше, у коначници тог цијелог њиховог подухвата дошло до помирења. Претпостављам да су, у конкретном случају, мислили на помирење Срба и босанских муслимана.
Скоро сам сигуран да ништа од тога није искрено пожељено, ни мир, ни правда, ни истина, а ни помирење. Чак мислим да се планира све супротно од тога.
Али хајде, да узмемо да босанско-муслимански политичари искрено желе да воде процес помирења са Србима, и да их њихови њемачки спонзори подржавају у томе.
Потребно им је да крену од чињеничног стања! Нека тестирају 100 или 1000 Срба у Републици Српској, грађана на некој од прометнијих улица, и нека чују колико ће их рећи да вјерује да у позадини Резолуције о Сребреници стоје добре намјере босанско-муслиманских политичара и њихових њемачких спонзора...
Убијеђен сам да би резултат био катастофалан, као што је, уосталом, катастрофално прошло и јучерашње гласање у Генералној скупштини УН-а.
Добронамјерни људи су сигурни да у Резолуцији о Сребреници нема ништа што личи на жељу за правдом, истином и помирењем.
(Доктор Драган Ђокановић, 24. 05. 2024)
ПРЕДСЈЕДНИЧЕ, НИЈЕ ОВО ТЕЛЕВИЗИЈСКИ РИЈАЛИТИ!
1991. ГОДИНА
Прије подне, 13. октобра 1991. године, њемачки министар иностраних послова Дитрих Геншер позвао је Алију Изетбеговића телефоном и затражио од њега да Скупштина БиХ усвоји документ о независности БиХ и са печатираним документом дође у Хаг, на конференцију заказану за 18. октобар. Припремали су Геншер и министри из Европске заједнице разбијање Југославије. До 14. октобра имали су на својој страни Словенију и Хрватску. Да би конференција 18. октобра имала смисла требало им је да буде бар 3:3. Рачунали су на Изетбеговића и документ из БиХ.
Истог дана, сат-два по окончању телефонског разговора Геншер - Изетбеговић, генерални секретар Скупштине БиХ Авдо Чампара тражи скупштински печат од секретара скупштине Милоша Савића, и никада му га више не враћа...
Сутрадан, 14. октобра 1991. године, дешава се прегласавање Срба у Скупштини БиХ.
18. октобра 1991. у Хагу је Алија Изетбеговић са овјереним документом из БиХ, у којем није писало да се (равноправни) Срби нису сложили са њим...
Све што се дешавало послије тога ишло је у правцу рата и страдања сва три народа у БиХ...
2024. ГОДИНА
Њемачка је главни покретач усвајања "резолуције о Сребреници", која је планирана да буде средтсво помоћу којег ће Србе прогласити "геноцидним народом", а Републику Српску "геноцидном творевином". Поновно су муслимански политичари заобишли Србе у неопходном договарању.
Срећом, Црна Гора је уложила амандман којим се спрјечава етикетирање Срба и Републике Српске, јер је неко моћан шапнуо Црној Гори да то обавезно учини. Тај који је Црну Гору наговорио, очигледно је знао да ће "резолуција" проћи, без обзира на све напоре Русије и Србије да "резолуција" буде одбијена у Генералној скупштини ОУН.
Хвала им!
Био је то потез којим је, по мом мишљењу, спријечен рат у Босни и Херцеговини.
Неком моћном било је јасно да се и ова генерација бошњачко-муслиманских политичара спрема за рат против Срба, без обзира на цијену у људским главама...
Републици Српској је сада потребно мудро вођење политике, без запаљиве реторике и непотребних потеза. Наши непријатељи нису у Уједињеним нацијама извојевали побједу какву су прижељкивали, али, сигуран сам у то, имају и план Б који може бити још перфиднији и много, много опаснији од необавезујуће резолуције.
Према томе, упозорење је Милораду Додику: Ово није телевизијски ријалити, предсједниче! Не играјте се нашим главама.
(Доктор Драган Ђокановић, 23. 05. 2024)
