Приказивање чланака по тагу Jugoslavija

"Докторе, прије неколико часова разговарали су Дитрих Геншер и Алија Изетбеговић. Генешер је рекао Изтебеговићу да у Хаг, на састанак представника Југославије и југословенских република са министрима Европске Заједнице, донесе овјерен 'папир' на којем ће писати да је и БиХ за самосталност. Изетбеговић је обећао да ће то да уради.", рекао ми је један, мени непознат, човјек, у башти сарајевске кафане Парк. Било је то 13. октобра 1991. године.

Претпоставио сам да се ради о припаднику југословенске обавјештајне службе, који је сматрао да му је једноставније, безбједније и дискретније да се се види са мном неголи да договара виђење са Караџићем, и њему то каже.

Назвао сам Радована и рекао му шта нам се припрема. Био је изненађен: "Колико знам усвајање таквог документа није уврштено у дневни ред сутрашње скупштинске сједнице. Али ћу видјети са Момом. Рећи ћу му да сутра дође раније на посао, па бисмо се код њега могли видјети у пола осам. Одговара ли Вам?"
"Важи.", потврдим.

Видјели смо се наредног дана, (14. 10. 1991), Радован, Момо и ја, у кабинету предсједника Скупштине БиХ. Препричам им јучерашњи разговор...
"Докторе, имам ја лијек против тога!", каже Момо.

Тај Крајишников "лијек" био је Пословник о раду Скупштине.
"Они не поштују два Устава, а на Пословник се неће ни осврнути!", рекао сам, видно разочаран.
Управо је тако било. Муслимански и хрватски посланици се нису ни осврнули на Крајишников завршетак скупштинске сједнице...

Половином јуна 1992. године, на Палама, испричао сам ову причу Милошу Савићу, човјеку који је био секретар Скупштине БиХ и који је дужио скупштински печат.
"Па, зато је Авдо Чампара од мене, тог дана, тражио скупштински печат и није ми га никада вратио.", прокоментарисао је Милош. Авдо Чампара је, као кадар Алије Изетбеговића, био генерални секретар Скупштине БиХ.

Хтједох га упитати да ли је о томе обавијестио предсједника Скупштине Момчила Крајишника, али не стигох. Нешто ме је омело...
Нажалост, Милош Савић је погинуо у саобраћајној несрећи, у рату, у Републици Српској...

Све у свему, Алија Изетбеговић је у Хаг однио овјерен документ, онако како је то тражио њемачки министар иностраних послова Дитрих Геншер. Тај документ послужио је министрима Европске Заједнице да тврде да је и БиХ, уз Словенију и Хрватску, за излазак из Југославије.
Алија Изетбеговић се, након скупштинске сједнице одржане 14. 10. 1991. године, приближавао прихватљивој математици: да два милиона Муслимана не ратују против девет милиона Срба у Југославији, већ да се сукобе са мање од два милиона Срба у Босни и Херцеговини.

(Доктор Драган Ђокановић, 29. 09. 2024)

Везани чланци: 

1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1236-matematika-alije-izetbegovica

"Зашто не желите да останете са нама у мањој Југославији?", упитах Алију Изтебеговића, почетком октобра 1991. године.
"У неком будућем рату, два милиона Муслимана немају никакву шансу против девет милиона Срба. Ми смо безбједни у Југославији само ако су у њој и Словенија и Хрватска.
"Зашто мислите да би у таквој, скраћеној Југославији, дошло до рата између Срба и Муслимана?"
Ћутао је.

Тог дана сам први пут чуо за рачуницу: "Два милиона Муслимана у рату против девет милиона Срба."
Значи, Алија Изетбеговић је видио шансу за Муслимане само у рату у којем два милиона Муслимана ратује против много мање Срба од девет милиона. А таква могућност, односно шанса за муслимански ратни успјех, постојала је само у унитарној и "грађанској" БиХ.

По повратку кући, Драгани, мојој супрузи, рекао сам да је рат неизбјежан. Старији син Никола био је дјечачић од три године, а млађи Александар имао је годину дана...

За мање од двије седмице од тог нашег разговора, Алија Изетбеговић је био најутицајнији организатор прегласавања већине српских посланика у Скупштини БиХ. У ноћи 14. на 15. октобар 1991. године, збир посланика Муслимана, Хрвата и мањег броја Срба, (којих увијек има да дјелују против интереса свог народа), био је већи од збира српских посланика. Постао сам сигуран да је Алија Изетбеговић кренуо путем своје математике.

Одлучио сма да појачам активности на очувању савезне државе и допринесем очувању мира у БиХ. Апсолутно сам био сигуран да између очувања савезне државе Југославије и мира у Босни и Херцеговини, стоји знак једнакости. У исто вријеме сам, заједно са тадашњим политичким савезницима, радио на припремама за оснивање Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини.

(Доктор Драган Ђокановић, 28. 09. 2024)

Јучерашњом објавом "Аутошовинизам је постао професија неким Србима", желио сам да скренем пажњу Србима, (који се гнушају српског аутошовинизма), да је на сцени перфидна игра којом се Срби и Србија желе окарактерисати као убице Југославије и главни кривци за рат, а да се Хрват Анте Марковић представи као добронамјерни хрватски политичар који је имао намјеру да сачува мир и Југославију...

Да ли је Анте Марковић имао намјеру да сачува мир и Југославију?

За разлику од свог сународника Фрање Туђмана, Анте Марковић није био за рат и хтио је да сачува Југославију, али као Хрватославију. Та Марковићева Хрватославија требало је да буде виши и транспарентнији степен Хрватославије од претходне, прикривене, Брозове.

Ово је планирао да уради Анте Марковић!
У мају 1991. године кренуо је са иницијативом да смијени Вељка Кадијевића, а да за новог савезног секретара обране постави генерала Хрвата Антона Туса, који је тада још био активан у Београду у ЈНА. План је био да се - са генералом Тусом на челу ЈНА, Стјепаном Месићем на челу Предсједништва, Марковићем на челу Владе и Словенцем Станетом Броветом као координатором између Савезног секретаријата за народну одбрану на челу са Антуном Тусом, Савезног извршног вијећа на челу са Антом Марковићем и Предсједништва СФР Југославије на челу са Стјепаном Месићем - потпуно елиминишу српске снаге које су жељеле да сачувају Југославију као савезну државу и да сачувају њену монету...
Генерал Тус се сложио са тим планом, а Марковић је о томе разговарао и са Фрањом Туђманом, предсједником Хрватске. Међутим, Туђману, заслијепљеном будућом славом творца независне Хрватске и максимално подржаном од усташке емиграције и домаћих усташа, није падала на памет никаква заједница са Србима и Србијом, те је одбио Марковићев план Хрватославије, а Антона Туса је имановао за првог начелника Главног стожера Оружаних снага Републике Хрватске. "Југословенски" генерал Тус Туђманову понуду је у трку прихватио...
У таквој држави, Марковићевој Хрватославији, Хрватска је несметано могла да се богати, да покупује све девизе са простора јужно од ријеке Саве и да простор јужно од ријеке Саве учврсти као своје тржиште...
Био је то, гледано са аспекта економије, много бољи план од Туђмановог.

Прошло је од тада тридесетак година... Данас је Хрватска презадужена држава, данас је Хрватска без Туђмана, данас је Хрватска у великој економској кризи, данас је Хрватска држава из које без обзира на то што је чланица ЕУ млади бјеже главом без обзира...
Данас је Хрватска отријежњена и радо би да слуша српске пјевачице. Е, из такве Хрватске кренуле су прикривено, (а како би и могло са те стране другачије), идеје да се ми, Срби сами прогласимо кривцима за све што је Хрватска учинила на свом путу стицања независности; Да самоиницијативно уринирамо и дефецирамо по мртвој браћи чије кости леже од Книна до Братунца и Љубиња. Да то исто урадимо по погинулој браћи из Србије и Црне Горе која нам, не штедећи своје животе, прискочише у помоћ; Да то исто урадимо по руским добровољцима који пређоше толики пут да погину у одбрани Срба и Српске земље...
Не вјерујем да, икада, можемо доћи у ситуацију да препустимо аутошовинистима да воде нашу политику.

А Хрватска?
Нека чува своју независност, она Србима не смета. Али, нека нашој браћи понуди Републику Српску Крајину, ако је они још увијек желе; И нека искреном и добронамјерном политиком покуша да поправи односе са осталим Србима, а не да финансира и подстиче аутошовинизам међу Србима. Јосип Броз је то много перфидније радио од садашњих хрватских политичара, па није успио да заврши посао.

(Доктор Драган Ђокановић, 31. 12. 2023)

Пратећи чланци:

1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/944-autosovinizam-je-postao-profesija-nekim-srbima

На писмо које сам 18. 12. 1991. године послао у Предсједништво савезне државе Југославије, на руке Бранку Костићу, добио сам позитиван одговор. У телефонском разговору са господином Костићем договорио сам да састанак у Предсједништву буде 26. децембра 1991.

Одмах сам назвао предсједника Српске демократске странке (СДС) да га обрадујем позитивним одговором из Београда и договором са Бранком Костићем. Обавијестио сам о томе и остале заинтересоване политичаре у БиХ и позвао их на састанак у Београд...

На данашњи дан, 26. децембра 1991. године, у Палати Федерације одржан је састанак делегације из БиХ са члановима Предсједништва, предсједником Савезне Скупштине и једним бројем савезних посланика. Тема састанка била је останак Босне и Херцеговине у савезној држави, (ако Муслимани и Хрвати из БиХ то буду жељели), односно останак Срба из БиХ у заједничкој држави са свима који желе очување континуитета њене државности.

Састанак је прошао у конструктивној и пријатељској атмосфери, изабрано је Координационо тијело за очување савезне државе и останак заинтерсованих народа и република у њој, а ја сам једногласно изабран за предсједника тог Координационог тијела. Члан Координационог тијела био је и предсједник највеће српске странке у БиХ, Српске демократске странке (СДС)...

Добио сам на располагање кабинет у Палати Федерације, из којег је, пар мјесеци раније, срамно отишао Србин из БиХ Богић Богићевић.
Послије састанка у Предсједништву, изабрано Координационо тијело обавило је први радни састанак, са којег смо позвали све заинтересоване грађане, политичке странке и удружења да 3. јануара 1992. године дођу у Скупштину и да дају свој допринос очувању савезне државе, односно останку у савезној држави заинтересованих народа и република који то желе.

Срби из БиХ, у новембру те 1991. године, на свом Плебисциту, скоро 100%-тно су рекли да желе остати у савезној држави са Србијом, Црном Гором и свима другима који то желе...

(Доктор Драган Ђокановић, 26. 12. 2023)

На данашњи дан, 18. децембра 1991. године, у дневним новинама објављено је саопштење које сам написао у име Демократске странке федералиста (сада су то Патриоти Српске) - којим сам позвао све заинтересоване политичке субјекте да се ангажују, да покушамо сачувати савезну државу, колика год да је.

Осим саопштења за јавност, упутио сам и писмо у Предсједништво Југославије, на руке Бранку Костићу...
Словенија и Хрватска су у том тренутку већ биле на путу стицања независности, а Предсједништво Југославије је, не питајући свој народ, напустио и Србин из БиХ, Богић Богићевић. Срамно се ставио на страну разбијача државе Југославије - савезне државе коју смо, ми Срби, након Другог свјетског рата прихватили, мислећи да се можемо ослонити на Словенце, Хрвате, Муслимане и Македонце у одбрани државе од евентуалних страних нападача, и не помишљајући да ће Словенци, Хрвати, Муслимани из БиХ и Македонци икада бити против заједничке државе са нама.

Пишући писмо у Београд, у Предсједништво Југославије, знао сам да ће предсједник Српске демократске странке, као најјаче и најутицајније српске политичке странке у БиХ, то сигурно подржати, јер смо још од марта те 1991. године скупа радили на очувању останка Срба из БиХ у савезној држави Југославији.

Писмо сам послао препорученом поштом, из Сарајева, из Поште у Шопинг центру на Грбавици, а потом отишао у дописништво Политике, које се налазило такође на Грбавици, и новинару Мирку Царићу оставио текст саопштења за јавност.

Надао сам се позитивном одговору из Предсједништва Југославије, жарко желећи да организујемо велики скуп у Савезној Скупштини и успјешно одговоримо разбијачима који су насрнули на државу чија кичма смо били, ми, Срби.

(Доктор Драган Ђокановић, 18. 12. 2023)

Ових дана су, драга браћо и сестре, бирократе из Механизма за међународне кривичне судове у Хагу (зову га и "хашки механизам") - а то је оно што је преостало од Међународног кривичног суда за бившу Југославију ("Хашког трибунала") - успјеле да привуку пажњу наше јавности.
Шта се десило?
Е, у том "хашком механизму" су израдили водич којег су, како су рекли, "намијенили наставницима историје који желе да унаприједе своја знања и вјештине у коришћењу архивске грађе Међународног кривичног суда за бившу Југославију када припремају часове историје о сукобима из деведесетих година". Тај водич би у јуну ове године требало да постане доступан и наставницима историје на нашем простору...
Нисам успио да сазнам ко је тај који је заинтересован да финансира штампање и дистрибуцију тих водича по школама у Српским Земљама, али сам скоро сигуран да су страни мешетари већ успјели да "прокопају" канале и нађу сараднике међу Србима за оно што су планирали. Да им је и тај посао успио потврђују бомбастични наслови по медијима у Србији "Трибунал нам пише историју"...
Значи, штиво је написано, а медији у Србији ће да изрекламирају његов "долазак" у школе... Вијест о припремљеном водичу објавиле су Александру Вучићу (пре)блиске "Новости", а наставили да шире слични медији...

Шта ја мислим о свему томе?

И 1993. године сам упозоравао да формирање Хашког трибунала и његов рад треба озбиљно доживјети и будно пратити његове активности. На нашу жалост, нисам успио у томе јер су политички радикали успјели да наметну свој став, па је конституисање и јачање инфраструктуре Хашког трибунала било максимално подцијењено од стране српских политичара и било непозната тема у нашем народу...
Сада упозоравам да водич "хашког механизма" не треба рекламирати и придавати му већи значај од оног што тај водич јесте.
А он може бити само збирка осврта и цитата дијелова пресуда Хашког трибунала, а никако оно што медији у Србији својим насловима желе да сугеришу - да нам "Трибунал пише историју".

Драга браћо и сестре, Хашки трибунал се ИСКЉУЧИВО бавио ратним злочинама на простору бивше Југославије. Истраживао их је, и процесуирао починиоце. Ниједног тренутка се није бавио историјским чињеницама које су довеле до разбијања Југославије и које су проузроковале крвави рат. У ниједном случају се Хашки трибунал није бавио чланицама Европске заједнице и њиховим министрима (Геншером, Моком, Де Микелисом, Ван ден Бруком) који су разбијали Југославију и припремали терен за крвопролиће на територији бивше Југославије... У ниједном случају се Хашки трибунал није бавио повезивањем разбијања Југославије и посљедицама које су настале разбијањем Југославије. Ту замку, деведестих година, српски политичари и српски официри нису схватали озбиљно, и десило им се то што им се десило...

Ово са водичем је нова замка за Србе!
Организатори тог посла, а ради се о бирократама које раде за владе Западних држава и њиховим сарадницима у Српским Земаљама (ради се о Србима аутошовинистима), планирају да наше младе нараштаје оптерете судским пресудама Хашког трибунала и да пресудама Хашког трибунала за ратне злочине САКРИЈУ, или барем прекрију, неспорне историјске факте разбијачких активности својих влада.
Драга браћо и сестре, управо на описима и навођењима тих (непобитних) чињеница, на навођењима и описима разбијачких активности Запада и његових политичара који су, својим нелегалним потезима и непринципијелним инволвирањем у политичка дешавања у Југославији, трасирали пут за рат и страдања овдашњих људи, а обезбиједили продор политикама и утицајима својих влада те допринијели остваривању економске користи за своје земље, треба да се темељи историја деведестих година на простору бивше Југославије. Управо је садашњи Запад разбио државу побједницу над силама зла у Другом свјетском рату и државу оснивача ОУН-а (након Другог свјетског рата)...

(Доктор Драган Ђокановић, 17. 05. 2023)