"Вучићу треба признати да је феномен, не само у регији и у Европи, већ и у свијету...", пише у тексту, у хрватском "Јутарњем листу", објављеном прије данашње зоре (22. коловоз 2024. 03:47). Вјероватно су Хрвати поранили са текстом, да би Вучићеви медији могли без журбе да шире изненадни хвалоспјев...
Жао ми је што су ти медији, без трунке стрпљења и жеље за анализом хрватског текста, пожурили да се додворе предсједнику Србије.
А да су прочитали само два текста, која је "Јутрањи лист" објавио у посљедњих 30-ак дана, много тога би им било јасно.
Наиме: 17. јула ове године "Јутарњи лист" у својој анализи каже: "Вучић је одлучио ићи с експлоатацијом литијума, очито сигуран у властити успјех и пролаз, односно да га нико у Србији нема снаге зауставити нити онемогућити. Ако му још за то дође помоћ из Европе, а чини се да стиже, што га брига за шуме, ријеке и језера..."
Ево и реченице коју је "Јутарњи лист" објавио мјесец дана касније, 15. августа 2024: "Након агресије Русије на Украјину и све озбиљније војно-политичке ситуације Хрватска је почела разматрати повратак обавезног служења војног рока." У истом тексту наведене су и ријечи хрватског министра одбране, из којих се види да је планирано да војни рок траје два мјесеца, да ће почети од 1. јануара 2025. године, а да ће се Оружане снаге Хрватске устројавати "како је договорено са савезницима у НАТО-у."
Скоро сам, у објави "Да се Вучићеви летећи таксији не претворе у смртоносне дронове изнад Русије", навео ријечи начелника генералштаба њемачке војске Карстена Бреуера, објављене у листу "Ди Велт": “Када видим потенцијалну пријетњу коју Русија представља, за нас то значи пет до осам година припрема”.
Када се размисли о реченицама које сам цитирао, извлачи се неминован закључак: Почело је увезивање њемачких савезника на Балкану.
И то за рат против Русије.
(Доктор Драган Ђокановић, 22. 08. 2024)
Браћо и сестре, Стални одбор Парламентарне скупштине НАТО-а одлучио је да успостави нови статус за земље које теже чланству у алијанси, те службено одредио Украјину, Босну и Херцеговину, и Грузију као земље кандидаткиње, саопштено је након јучерашњег засједања у Талину.
На скупу је наглашено да "руска пријетња остаје не само наспрам нордијско-балтичке регије, него Европе и цијелог трансатлантског подручја, а да врата НАТО-а остају отворена свакој европској земљи која је у позицији преузети преданост и обавезе чланства те допринијети сигурности у евроатлантском подручју".
Из НАТО-а су подсјетили да су три партнерске земље изразиле своје тежње за чланство у НАТО-у: Босна и Херцеговина, Грузија и Украјина.
Нисам јутрос успио да нађем да се о најновијим информацијама из НАТО-а нешто рекли Небојша Радмановић, Младен Иванић и Никола Шпирић, Срби из Републике Српске који су се као босанскохерцеговачки државни функционери напотписивали докумената и докумената о приближавању БиХ НАТО-у. Нису се, нажалост, огласиле ни њихове политичке странке!
У БиХ, браћо и сестре, постоје и закони, (Закон о одбрани БиХ и Закон о служби у Оружаним снагама БиХ), по којима је БиХ обавезна да постане чланица НАТО-а, а да су припадници Оружаних снага БиХ обавезни да се придржавају Закона о одбрани БиХ. Ти закони изгласани су гласовима изабраних српских представника из Републике Српске у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, а потврђени и гласовима чланова делегације Народне Скупштине Републике Српске у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ.
Ево шта пише у Члану 84. Закона о одбрани БиХ (Активности за пријем у НАТО):
"Парламентарна скупштина, Савјет министара Босне и Херцеговине, Предсједништво, те сви субјекти одбране, у оквиру властите уставне и законске надлежности, провешће потребне активности за пријем Босне и Херцеговине у чланство НАТО-а."
А у Закону о служби у Оружаним снагама БиХ, у Члану 15. (Дужности припадника Оружаних снага БиХ), пише и ово:
"Војно лице у Оружаним снагама БиХ придржава се Закона о одбрани БиХ".
Сви ми, браћо и сестре, знамо да је НАТО предано радио на избијању оружаних сукоба између Украјине и Русије, а који сада пријете невиђеном ескалацијом, па чак и нуклеарним ратом.
"Никада БиХ неће ући у НАТО!", изјавио је јуче предсједник Републике Српске, али је и он, као члан Предсједништва БиХ у прошлом мандату, такође потписао документ којим се учвршћује веза измеђа БиХ и НАТО-а, те, на тај начин, и сам се придружио својим страначким друговима Радмановићу, Шпирићу, и бившем коалиционом партнеру Младену Иванићу...
Његове ријечи "никада БиХ неће ући у НАТО", имају тежину његових раније изговорених ријечи да Кристијан Шмит није високи представник, а прихватио је да буде изабран у складу са Изборним законом БиХ, којег је тај исти Кристијан Шмит у два наврата претходно мијењао...
Морамо, браћо и сестре, од Народне Скупштине Републике Српске, Владе Републике Српске и предсједника Републике Српске Милорада Додика, захтијевати одржавање референдума на којем ћемо, на најдемократскији начин, Европи и свијету послати одговоре на питања да ли је Република Српска за то да БиХ буде чланица НАТО-а и Европске уније - или није за то!
(Доктор Драган Ђокановић, 26. 03. 2024)
"Нама је европски пут важан јер представља испуњење великог националног циља - живот Срба у економском и политичком простору без граница.", изјава је Милорада Додика коју је вечерас објавио РТРС.
Погрешно!
Живот Срба у економском и политичком простору без граница, са државама које су дале зелено свјетло Украјини да погази Мински споразум, које су својевољно инволвиране у рат против Русије и које се припремају за вишегодишњи рат против руског народа - све је друго само не испуњење великог националног циља Срба!
Свим разумним Србима јасно је да ће Срби, уласком у Европску унију, врло брзо задужити НАТО униформе, заузети прве борбене линије и осјећати цијеви које ће им у леђа гурнути непријатељи руског народа...
Не вјерујем, предсједниче Републике Српске, да сте о томе разговарали са руским предсједником и од њега добили сагласност за такву политику!
(Доктор Драган Ђокановић, 12. 03. 2024)
Отворено писмо Господину Јенсу Столтенбергу, генералном секретару НАТО-а...
Господине Столтенберг,
Знам да основна формула у НАТО-у гласи:
"Чланице су сагласне да ће се оружани напад на једну или више њих у Европи или у Сјеверној Америци сматрати нападом на све њих."
Али не знам, Господине Столтенберг, када вас Срби не нападну, а неће то никада урадити, ни као Савез, а ни појединачно, да ли ћете се сви сручити на нас, или ћете то радити појединачно, чланица по чланица?
Господине Столтенберг, Ви и Ваш отац прихватали сте се незахвалних улога да одлучујете о судбини нас Срба. Мислим, а вјерујем да ћете се и Ви сложити са мном, да је то превише за чланове једне породице. Не вјерујем да сте од Бога одабрани за такав чин! Ближи сам вјеровању да су неке снаге - антисловенске, антиправославне и антисрпске - и Вас и Вашег оца, по неким критеријумима, мени непознатим критеријумима, изабралe за такве улоге...
Господине Солтенберг, Ви сте образован човјек, сигуран сам да познајете како су текли и Први и Други свјетски рат... Страдали смо, Господине Столтенберг, страдали смо ми Срби... Милиони Срба су оставили кости на овом свом Балкану... Све пред најездом Ваших данашњих "војно-политичких" савезника...
И у овом 21. вијеку, Господине Столтенберг, као да се поновно отварају старе ране...
Не дозволите, Господине Столтенберг, још један ратни поход на Србе!
Ништа Вам у НАТО-у није непознато, ниједан план није сакривен од Вас... Све знате...
Нису Вам, господине Генерални секретару НАТО-а, Срби криви ни за шта, нити планирамо да вас нападнемо.
А бранићемо се. Бранићемо се сигурно, и храбро, Господине Столтенберг!
С поштовањем!
(Доктор Драган Ђокановић, Република Српска, 08. 10. 2023)
У свом коментару на моју јучерашњу објаву "Стевандићу, опрезно са изговарањем ријечи!", господин Ђорђо Грмуша је написао: "Свима су пуна уста Републике Српске, а за Шмита и компанију око њега не говори ништа кад' се ради о глави а глава је имовина."
Сигуран сам да господин Грмуша под појмом "имовина" мисли на велики политички проблем у БиХ, који се зове "државна имовина"...
Да кренемо редом...
Општи оквирни мировни споразум, Дејтонски споразум, у који је уграђен Устав БиХ, није се уопште бавио термином "државна имовина". У Дејтону је договорено, а у Паризу, 14. децембра 1995. године, и потписано да је Босна и Херцеговина састављена од Републике Српске и Федерације БиХ и да ће као таква држава ићи и на изборе 1996. године, на дефинитивну овјеру Споразума код грађана у Републици Српској и Федерацији БиХ. Оно што се овјери на изборима, ићи ће и у будућност.
На изборима, те 1996. године, грађани у Републици Српској су овјерили Републику Српску, у Муслиманско-хрватској федерацији овјерили су Федерацију БиХ, али су у оба саставна дијела БиХ бирачи овјерили Дејтонским споразумом понуђену варијанту Предсједништва БиХ и варијанту Парламентарне скупштине БиХ...
Конституисањем Предсједништва БиХ и оба дома Парламентарне скупштине БиХ на европску и свјетску политичку сцену ступила је нова Босна и Херцеговина, потпуно другачија од оне која је 1992. године постала чланициа УН-а.
О имовини у тој новој БиХ и њеној Парламентарној скупштини почело се причати 1998. године усвајањем Оквирног закона о приватизацији предузећа и банака у Босни и Херцеговини. Била је то прва грешка коју су, када је "имовина" у питању, направили српски политичари. Пристали су, нажалост, да се о имовини која се налази на територији Републике Српске разговара на нивоу БиХ. Изгледа да су их, они који су били паметнији и лукавији од њих, тим законом подмитили, односно подмитили легализовањем добре зараде (да не кажем пљачке) на приватизиацији предузећа и банака у Републици Српској.
Након грешке око наведеног закона услиједила је нова, још већа грешка. Српски функционери, са намјештењима у БХ институцијама, потпуно неприпремљени учествовали су у прихватању и потписивању Споразума о питањима сукцесије бивше СФРЈ, који је закључен у Бечу 29. јуна 2001. године и по којем БиХ постаје једна од држава насљедница имовине која је некада припадала СФРЈ. Дакле српски политичари, због свог незнања а можда и тада подмићени, пристају да је БиХ, а не Република Српска, насљедница имовине бивше СФРЈ која се налази на територији Републике Српске.
На бази тог Бечког споразума, који наравно нема снагу Дејтонског споразума, бошњачка политика почиње са развијањем теорије о "државној имовини БиХ" које, да нагласим, као појма, нама ни у Дејтонском споразуму нити у саставном дијелу Дејтонског споразума - Уставу БиХ.
Након усвојене политичке платформе, бошњачки политичари (са својом булументом) крећу у повлачење конкретних потеза, злоупотребљавајући притом Уставни суд БиХ и придобијајући високог представника на своју страну (који 2005. намеће Закон о привременој забрани располагања државном имовином Босне и Херцеговине, иако је већ велики дио имовине бивше СФРЈ промијенио власника кроз процес приватизације државне својине).
Е, онда се у игру око имовине укључује и НАТО, који тражи да БиХ ријеши питање непокретне војне имовине, која је саставни дио имовине бивше СФРЈ, да би БиХ могла да напредује на "НАТО путу"...
У међувремену се и Русија укључила у политички живот у БиХ, не желећи да Босна и Херцеговина постане НАТО чланица. Отвореном подршком актуелном руководству Републике Српске и, врло принципијелно, тражећи поштовање процедуре у Савјету безбједности УН-а око именовања високог представника у БиХ, Русија је успјела да обезвриједи Кристијана Шмита у његовом настојању да настави посао на правном "шупљирању" како је, ето, Дејтонски споразум територијално разграничио ентитете, "али није разграничио имовину ентитета од БиХ". Па, пошто то није урадио Дејтонски споразум, онда би он, са неким својим експертима, да то уради, а све са циљем учлањења БиХ у НАТО.
То Вам је то, око "главе или имовине", господине Грмуша!
(Доктор Драган Ђокановић, 14. 07. 2023)
Пратећи текстови: