Политика
Приказивање чланака по тагу SAD
КАРАЏИЋ СЕ ИЗНЕНАЂУЈУЋЕ БРЗО СЛОЖИО СА МНОМ
Од потписивања Декларације за проглашење Републике Српске био сам непоколебљиво за то да наша република, као федерална јединица, буде у саставу савезне државе Југославије. То је уписано и у наш први Устав; у Члану 3. писало је "Република се налази у саставу савезне државе Југославије."
Иако је Конференција о БиХ, (под вођством португалског дипломате Кутиљера), почела половином фебруара 1992. године; Иако су на тој Конференцији, поред муслиманских и хрватских представника, учествовали и Караџић, Кољевић и Крајишник, па тим својим учешћем практично прихватили причу о независној БиХ; Ипак је, под притиском резултата Плебисцита Срба из новембра 1991. године и Конвенције о Југославији коју смо Караџић и ја потписали 3. јануара 1992. године у Београду - у Уставу Српске Републике БиХ, усвојеном 28. фебруара 1992, писало да је Српска Република БиХ у саставу савезне државе Југославије.
Након 6. априла 1992, када је БиХ као независна држава призната од стране Европске Заједнице и Сједињених Америчких Држава и након 27. априла, када је без Српске Републике БиХ проглашена СР Југославија, а увјеривши се у неконзистентност политичког понашања Караџића, Кољевића и Крајишника - час су били за Српску Републику БиХ као федералну јединицу у Југославији, а час за прихватање Кутиљеровог плана по којем у независној БиХ нема ни Српске Републике ни Југославије - постао сам потпуно сигуран да проглашену Републику Српску морамо организовати као модерну државу засновану на изборним резултатима из 1990. године, војнички је бранити, а до њене међународне верификације доћи помоћу Сједињених Америчких Држава.
Планове који су се ређали након пропасти Кутиљеровог, Венс-Овенов и Овен-Столтенбергов, нисам ни доживљавао озбиљно, никада на скупштинским сједницама нисам дискутовао о њима, али укључење Сједињених Америчких Држава у мировни процес, 1994. године, кроз дјеловање у Контакт групи (заједно са Русијом, Француском, Великом Британијом и Њемачком), доживио сам као шансу да можемо стићи до међународне верификације Републике Српске.
Успјешна активност америчког амбасадора Цимермана, да муслиманског политичког вођу Алију Изетбеговића одврати од Кутиљеровог мировног плана, била ми је доказ да администрација САД има амбицију да уради нешто у БиХ, али да због својих избора, била је то 1992. година, то није у стању ни да артикулише нити да спроведе.
Караџићу сам у јуну 1992. године, на Палама, рекао да ми, без обзира на то што наши људи траже увођење ратног стања, морамо урадити управо обрнуто: Морамо од Републике Српске изградити цивилну, демократску државу! Прихватио је ту моју идеју. Неизмјерно сам му захвалан ради тога. Никада нисам стигао да га питам зашто се тако брзо сложио са мном.
За само неколико мјесеци, дакле у другој половини 1992. године, у свим општина Републике Српске у функцији су биле цивилне скупштине од одборника изабраних на изборима 1990. године. Током 1993. године створили смо и републичке системе. "Владо, морамо створити републичке системе који ће функционисати усклађено са општинским", рекао сам на првом радном састанку Владимиру Лукићу, другом по реду предсједнику у историји Влада Републике Српске. И створили смо их.
А онда је дошла та 1994. о којој сам писао претходних дана. Преломна година у историји Републике Српске! Година за коју сам био сигуран да је најважнија година за Републику Српску! Нажалост био сам једини у Влади Републике Српске који је тако гледао на 1994. годину.
Међутим, ја сам био увјерен да ћу успјети да увежем интересе америчке администрације да буде главни фактор у завршетку рата у БиХ и предсједника Србије коме је то такође била велика политичка шанса коју неће хтјети да пропусти.
У једној од претходних објава писао сам о академику Михајлу Марковићу који ми је помогао у организовању састанка са генералним секретаром владајуће партије у Србији Миломиром Минићем, на којем је генерални секретар СПС-а рекао: "Предсједник Милошевић жели сарадњу са Драганом".
У некој од наредних објава писаћу о томе како је моја иницијатива стигла и до тадашњег америчког предсједника Клинтона.
(Доктор Драган Ђокановић, 20. 10. 2024)
Везани чланци:
МОЖЕ ЛИ СЕ ЗАПАДНА ПОЛИТИКА ОСЛОБОДИТИ ЗЛА?
Да ли је Доналд Трамп једина шанса Сједињеним Америчким Државама да напокон постану земља која се залаже за мир у свијету?
Доналд Трамп је, како тренутно ствари стоје, фаворит за побједу на америчким предсједничким изборима. То би требало да значи да и већина америчких грађана, попут свих добронамјерних људи широм свијета, жели мир на нашој планети.
Надам се да ће негативну прошлост Сједињених Дражава, у којој су од стране САД бомбрадоване Куба, Гватемала, Никарагва, Доминиканска Република, Ел Салвадор, Панама, Гренада и Перу из Јужне Америке, Република Српска и Република Србија из Европе, Конго, Либија, Судан и Сомалија из Африке, те државе са азијског континента: Вијетнам, Камбоџа, Индонезија, Кина, Сјеверна Кореја, Лаос, Афганистан, Сирија, Ирак, Иран, Кувајт и Либанон - осудити господин Трамп, али и сваки будући предсједник САД, и да ће политика мира замијенити агресорску политику овог лидера Западног свијета.
Охрабрујуће би то било и за нас у Европи! Поготово што из лидера Њемачке и Француске, као и осталих водећих политичара из Европске уније, избија зло. Свакодневно то доказују.
(Доктор Драган Ђокановић, 01. 09. 2024)
САД И РУСИЈА ЋЕ ЈЕДНОГ ДАНА ПОСТИЋИ ДОГОВОР ОКО БИХ!
На моју јутрошњу објаву: "Живимо у систему којег је утемељио Карџићев СДС а градњу наставио Додиков СНСД", приватном поштом добио сам коментар: "Драги Др. Ђокановићу, то су тачне констатације, да су санкционисани Додик и његова клика па и фирме његове и сина му, ал' у тим фирмама које су носиоци развоја, по РТРС-у, ради и живи од тога хиљаде људи и породица СНСД-а, њихових гласача и смпатизера. Они ће себи некаквим начином и награбит' средстава за живот, а терет санкција ће да осјете опет обични људи (пензионери, пољопривредници, радници, борци итд.). Па коме су онда уведене санкције???
Поздрав, Др. Ђокановићу! Промјене су неминовне."
Одавно упозоравам да људи из власти Републике Српске непотребно провоцирају америчке дипломате, и да ће се то свима нама у Републици Српској обити о главу. Нису та упозорења наилазила на разумијевање Милорада Додика и његових кадрова. Они су настављали са нападима, не бирајући притом ријечи... Кошарац, Вулићева, Ковачевић и још неколицина јуноша профилишу се као антиамерички политичари по сваку цијену, па и по цијену најновијих санкција. Као што видимо ни те санкције нису зауставиле њихову антиамеричку острашћеност.
То што ће због санкција испаштати скоро хиљаду људи, не боли СНСД-ове представнике који примају енормно високе плате из буџета БиХ.
Рат власти у Републици Српској против америчких дипломата, овлашћених за рад и ђеловање у БиХ, тешко да се може завршити побједом Додикових политичара...
САД и Русија ће једног дана склопити глобални пакт и постићи договор око БиХ. Можда много брже, неголи ми и мислимо. А када се то деси, Американци ће тражити од Русије да Додика и његове пусте низ воду.
Додику су такве ствари врло познате, јер је и он од сарајевских политичара тражио сличне ствари...
Нажалост, не постоји нико у Републици Српској ко би, у овом тренутку, могао да објасни Американцима да њихове санкције не наносе штету само Додику и члановима његове породице...
Поздрав, такође!
(Доктор Драган Ђокановић, 26. 06. 2024)
Везани чланци:
ЖИВИМО У СИСТЕМУ КОЈЕГ ЈЕ УТЕМЕЉИО КАРАЏИЋЕВ СДС А НАСТАВИО ДА ГРАДИ ДОДИКОВ СНСД
"Увођењем санкција појединцима, али и компанијама из Републике Српске, Сједињене Америчке Државе покушавају да уруше привредни и економски систем Српске. У Америци је добро позната теза да је бизнис најважнији...", пише синоћ РТРС, портал владјуће структуре у Републици Српској.
Као што знамо Канцеларија за контролу имовине странаца америчког Министарства финансија увела је санкције за седам фирми из Републике Српске, због, како је наведено, њихове повезаности са породицом предсједника Републике Српске Милорада Додика. "Додик је искористио свој службени положај за гомилање личног богатства кроз компаније које су повезане с њим и његовим сином Игором Додиком", појаснили су из Амбасаде САД у БиХ. Санкционисане компаније, како наводе Американци, представљају "главне изворе прихода за корумпирану мрежу подршке Милорада Додика, предсједника Републике Српске".
Грађани у Републици Српској чули су наравно за америчке санкције фирмама из Републике Српске. Међутим, велики број њих није знао да фирме које су санкционисане од стране Министарства финансија САД, због повезаности с породицом предсједника Републике Српске, представљају "привредни и економски систем Српске", како то синоћ потврди РТРС.
Значи, ако је истина ово што тврде Американци (да су санкционисане фирме дио коруптивне мреже породице предсједника Српске) и ако је истина ово што је синоћ објавио РТРС: да те фирме представљају "привредни и економски систем Републике Српске" - произилази закључак да је Милорад Додик све године своје владавине провео у стављању највећег дијела бизниса у Српској под своју контролу.
С обизиром на то да сви у Српској знају да је СНСД, (политички субјект Милорада Додика), своју страначку инфраструктуру изграђивао и учвршћивао путем радних мјеста у општинским администрацијама, затим у републичком бирократском апарату, значајним дијелом и на босанскохерцеговачком нивоу, те у здравству, школству, полицији и правосуђу Републике Српске - требало би да нам буде јасно да, ми у Српској, имамо само илузију да живимо у складу са Уставом Републике Српске и њеним законима. Реално стање је да живимо у "привредном и економском систему", додао бих и политичком, којег су, за своје потребе, од почетка спровођења Дејтонског споразума па све до данас, изграђивале политичке странке из Републике Српске. Предвођене, прво СДС-ом, потом СНСД-ом, а увијек је ту бивао и ПДП да нешто приграби за себе, потом Чубриловић, Стевандић, Нешић и још неколицина политичара из Републике Српске...
А Американци?
Далеко су они од бораца за чист бизнис и чисту политику.
(Доктор Драган Ђокановић, 26. 06. 2024)
ДОДИКОВА "КОРУМПИРАНА МРЕЖА" ИЛИ АМЕРИЧКЕ "СУЛУДЕ ОПТУЖБЕ"?
"Канцеларија за контролу стране имовине Министарства финансија данас је одредила седам субјеката (Infinity International Group, Prointer, Kaldera, Infinity Media, K-2 Audio Services, Una World Network i Sirius 2010) и два физичка лица (Ђорђе Ђурић и Миленко Чичић) који осигуравају главне изворе прихода корумпираној мрежи покровитеља предсједника Републике Српске Милорада Додика", јучерашње је саопштење Амбасаде Сједињених Америчких Држава.
"Одлазећи квази амбасадор Мајкл Марфи је сву своју енергију усмјерио на кажњавање што већег броја српских компанија и појединаца" - реакција је потпредсједнице СНСД-а Сање Вулић.
За Вулићевом, у оданости Игору и Милораду Додику не заостаје ни замјеник предсједнице Вијећа министара БиХ, такође високи функционер СНСД-а, Сташа Кошарац, који је пожурио да америчком амбасадору у БиХ поручи да је: "Цијели амбасадорски мандат протраћио на манипулативно изношење ноторних неистина, инсинуација и сулудих оптужби на рачун Српске, њеног руководства и предсједника Додика." "Не дао Бог да нас он хвали! То би значило да смо издали интересе Српске и њених грађана.", изричит је Кошарац.
"А интерес Српске су све те побројане компаније?", питам Сању Вулић и Сташу Кошарца.
Лично, као грађанин Српске и будући кандидат за предсједника Српске немам ниједну конвертибилну марку користи од побројаних компанија. Чак, осим познатог Проинтера, не бих могао да споменем ниједну од оних које су навели из америчке амбасадe у БиХ.
Да ли корист има Милорад Додик - не знам!
Какву и колику корист има Република Српска од тих компанија, требало би да грађанима Српске кажу, у све то добро упућени политичари, Сања Вулић и Сташа Кошарац.
(Доктор Драган Ђокановић, 19. 06. 2024)
ГЛЕДАЈМО ИНТЕРЕС РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!
Никада не смијемо да заборавимо да нам је Република Српска прихваћена у Дејтону, у Сједињеним Америчким Државама.
Никада не бисмо требали да помислимо да се то десило из љубави према нама, или зато што су САД цијениле неког из нашег руководства, неког из Војске. Не! Апсолутно НЕ! Тадашњем предсједнику САД требали су политички поени, и ја сам то знао. Преко породице Месингер, истакнутих чланова Демократске странке, и личних пријатеља породице Клинтон, послао сам поруку да је нама, Србима из БиХ, најважније да се прихвати Република Српска. Претходно сам придобио подршку академика Михајла Марковића, Миломира Минића, генералног секретара СПС-а, потом и Слободана Милошевића.
Било је проблема да Милошевић постане главни ослонац за заустављање рата у БиХ и прихватање Републике Српске, али сам 1. фебруара 1995. године, на конференцији за медије у ТАНЈУГ-овом међународном прес центру, у Београду, био изричит, рекавши: "Само Слободан Милошевић, јер је предсједник Србије и у својим рукама има полуге власти којима може да заустави Караџића, Крајишника и све оне који их слиједе, а који су изабрали рат за трајну опцију!" Дакле, Караџићева политика, коју је почео да заговара у прољеће 1993, реактивиравши СДС на неприхватљивој политичкој платформи, била је највећи проблем за завршетак рата и прихватање Републике Српске. Присјетите се свих оних СДС-ових протеста против Дејтонског споразума...
Према томе, нејасно је зашто је руководство Републике Српске, на челу са Милорадом Додиком, одлучило да баштини Караџићеву политику, да постане непријатељ Сједињеним Америчким Државама, земљи која је постала први гарант Републике Српске.
У политици доминирају интереси, сви знамо да је тако! А кад' је већ тако, онда гледајмо и ми интересе Републике Српске.
(Доктор Драган Ђокановић, 01. 06. 2024)
ПОМОГЛИ СУ НАМ ЦРНА ГОРА И САД!
Два су нам питања, браћо и сестре, политички врло актуелна!
1. Зашто предсједник Србије, Александар Вучић, амандмане које је Црна Гора поднијела на текст "резолуције о Сребреници" назива "прљавом игром и перфидним триком", и зашто придаје толики значај евентуалном усвајању "резолуције о Сребреници" - када се сви одлично сјећамо колико је, лично Вучић, труда уложио да "Бриселским споразумима" буквално затрпа Резолуцију 1244 о Косову и Метохији и својим незнањем, или издајом, помогне Албанцима да стигну до 100% контроле територије Косова и Метохије?
2. Да ли су премијер Црне Горе Милојко Спајић и његов кабинет били у праву што су у име Црне Горе поднијели амандмане на текст "резолуције о Сребреници" који, како Спајић каже "разобличавају пропаганду етикетирања било ког народа"?
Колико год је битна функција предсједника Србије у политици Републике Српске, не могу а да не кажем да је Александар Вучић, када су у питању амандмани Црне Горе - потпуно у криву.
Врло је реална опција да ће "резолуција о Сребреници" бити усвојена на сједници Генералне скупштине Уједињених нација. Без амандмана Црне Горе та резолуција би постала платформа за бјесомучне атаке наших непријатеља (читај: бошњачких политичара) на Републику Српску.
Шта мислите, браћо и сестре, ко је, анализирајући ситуацију у БиХ и предвиђајући компликовање односа између бошњачких и српских политичара, осјетио потребу да "намигне" Црној Гори да поднесе споменуте амандмане, али и да изврши притисак на ауторе текста резолуције да без поговора прихвате приједлог из Подгорице да: "Кривична одговорност по међународном праву за злочин геноцида не може се односити на било коју етничку, вјерску или неку другу заједницу у цјелини" - и охлади усијане главе бошњачких политичара?
Мислим да су то урадили исти они који су прихватили мој приједлог, 1995. године, о одржавању нове мировне конференције о БиХ и уцртавању Републике Српске у свјетску мапу. Сједињене Америчке Државе!
Дакле, ако хоћемо да нашој дјеци не отежавамо будућност и да их не тјерамо из Републике Српске - будимо реални!
(Доктор Драган Ђокановић, 20. 05. 2024)
ЗАШТО САД И ЕУ ЖЕЛЕ СА ВЛАСТИ ДА СКИНУ ПРЕДСЈЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ?
Двије главне политичке теме у Републици Српској су доношење Изборног закона Републике Српске, те да ли ће САД и ЕУ успјети у својој накани да елиминишу из политичког живота свог некадашњег фаворита предсједника Српске Милорада Додика.
Присјетимо се, браћо и сестре, неспорних политичких детаља!
- Да није било мијешања управо САД и ЕУ у унутрашње ствари Републике Српске, никада Биљани Плавшић не би пало на памет да изврши пуч у Републици Српској и прегази све оне који су јој помогли да се вине у врх политике Срба у БиХ, а којима је (колико толико) била и ратни друг...
- Да није било тог уплитања САД и ЕУ у унутрашња политичка збивања у Републици Српској, Милорад Додик би постао премијер у Српској само у случају да његову малу странку, из неког разлога, прихвате бирачи у Републици Српској, претворе је у велику, и дају јој онолико гласова колико је потребно да може имати свог премијера...
- Да данас нема мијешања Сједињених Америчких Држава и Европске уније, наводно демократских држава, у политичка збивања у БиХ, односно у Републику Српску и у Федерацију БиХ - ниједној другој држави на свијету не би пало на памет да Републици Српској оспори право на организовање избора на властитој територији.
Закључићу: Мислим да никада повјереници Сједињених Америчких Држава и Европске уније не би били подршка Милораду Додику у преузимању власти у Републици Српској - да су знали да ће он једног дана постати легитимни предсједник Републике Српске и да ће се, као изабрани предсједник Републике Српске, залагати за најелементарнији демократски акт у државној јединици на чијем је челу - за њен изборни закон и за то да та државна јединица сама себи организује изборе. А истим тим повјереницима из САД и ЕУ, уста су пуна демократије.
Питам: Зашто САД и ЕУ, које се заклињу да његују демократију и демократске принципе, не желе да подрже вишестраначку политичку иницијативу која има огромну подршку народа у Српској, већ праве планове како са власти да скину предсједника Републике Српске и спријече Српску да организује своје изборе?
(Доктор Драган Ђокановић, 02. 04. 2024)
ИСИЛ? МАЛО СУТРА!
АРОГАНТНИ ЕСКОБАР И ПРЕУВЕЛИЧАНИ ДОДИК
"Додикове изјаве наносе штету, али не мислим да осиромашени ентитет од 750.000 људи, који стално повећава свој дуг, има капацитет да се супротстави НАТО-у или да прогласи независност која би била одржива", изјавио је Замјеник помоћника државног секретара САД Габријел Ескобар, коментаришући ријечи Милорада Додика да не би оклијевао да прогласи независност Републике Српске ако на предсједничким изборима у САД побиједи Доналд Трамп.
Зашто су новинари, три и по мјесеца стару Додикову изјаву - која је гласила: "Када је у Америци побиједио Доналд Трамп, имао сам намјеру да прогласим независност Републике Српске. Онда су се неки око мене уплашили и то нисам урадио. Морам да кажем да ми је данас жао што нисам. Али ако би Трамп поново побиједио, мислим да не бих оклијевао", - вратили у политички живот?
Милорад Додик до сада се надавао и надавао изијава које наносте политичку штету Републици Српској, а које, реално говорећи, у нашем народу само девалвирају појмове као што су "референдум", "независност" и слично...
Међутим, када нашим непријатељима нешто затреба од Додикових изјава, брзо их се присјете па им још и придодају тежину! Тако и ове везане за евентуалну побједу Доналда Трампа за предсједника САД и проглашења независности Републике Српске. Зна тај новинар, који је питао Ескобара за Додика, врло добро да Трамп неће укинути Додиковцима санкције, нити ће Додика потапшати по рамену, извињавајући му се за све оно што му је учинила Бајденова администрација. Зна то и Ескобар, али није хтио да Додику придаје важност. Овај арогантни амерички дипломата, својим одговором дао је материјал медијима да цијелим овим простором прошире ријечи "осиромашени ентитет који стално повећава свој дуг" и тако понизи Додика. Ради се о врло снажном ударцу, којег је овај Американац упутио директно у лице Милорада Додика и свих његових (неразумних) полтрона који се не скидају са медија и, не бирајући ријечи, нападају америчког амабасадора у БиХ Марфија и актуелног америчког предсједника Бајдена.
Ти неразумни полтрони мисле да се увреде у политици не памте, а и ако се памте да ће их њихов свемогући шеф већ некако да заштити, (неки од њих говоре да је Додик Бог), и да ће из свега овог што је снашло Републику Српску - они, сви скупа, и странка и њен предсједник, изаћи као побједници, а да су ријечи Габријела Ескобара да је Република Српска "осиромашени ентитет од 750.000 људи, који стално повећава свој дуг", неутемељене.
Нажалост, ријечи тог арогантног Американаца, некадашњег Додиковог пајтоса из Бањалуке, нису неутемељене.
Међутим, нема, браћо и сестре, разлога за бригу због Ескобарових ријечи! Ми треба да бринемо због тога што нас је стварно све мање у Српској, и што дугови које нам прави Додикова администрација стварно расту.
(Доктор Драган Ђокановић, 16. 03. 2024)
